Х. Ч. Буриев савзавот экинлари селекцияси ва уруечилиги



Download 0,95 Mb.
bet12/124
Sana31.03.2022
Hajmi0,95 Mb.
#520956
TuriЛекция
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   124
Bog'liq
Сабзавот экинлари селекцияси ва уруғчилиги

Купайиш усуллари. Сабзавот усимликларининг купчилиги ясиясий йул билан купаяди ва уларнинг айримларидагина купайишнинг бу усули жинссиз купайиш билан бирга кушилган булади.
Жинссиз купайиш ёки апомиксис (апо - йуклик миксис - жинсий хужайралар ёки ирсиятнинг кушилиши) - купайишнинг жинсий хужайралар уругаанмасидан (оталанмасидан) туриб юзага чикадиган усулидир. Бунда насл битта она усимликнинг узидан пайдо булади. Янги усимликлар илдизпояларнинг сунъий йул билан ажратиб олинадиган кисмларида (спаржа, хрен, исмалок, эстрагон ва бошкалар), илдиз каламчаларида (хрен, катран ва бошкалар), пиёзчаларда (куп ярусли пиёз, саримсок), пиёзча паллалари ва илдизёни киз пиёзчаларда (саримсок), туганав- ларда (картошка) хосил буладиган вегетатив куртаклардан усиб чикади.
Жинссиз купайиш генератив органларда хам булиб утиши мумкин. Уругаанмаган тухум хужайрадан эмбрион, яъни муртак ривежланиб борадиган апомиксис партеногенез деб аталади. Партеногенез аксари гул тумшукчаей бошка турдаги усимлик чангги билан чангланганида ёки унта физиологик фаол модда билан ишлов берилган махадда кузатилади. Тухум хужайра кузгалиши натижасида партеногенетик муртак шаклланади. Усимлик чангги тухум хужайранинг булинишини факатгина рагбатлантириб берадиган ва унинг ирсий элементлари шу хужайранинг ядросига кушилиб кетмайдиган булса, бундай ходиса псевдогамия дейилади.
Баъзан тухум хужайранинг дегенерацияга учрапш натижасида муртак эмбрион халтачасииинг бошка хужайраларидан - синергада ва антиподаларидан найдо булади. Аиомиксиснинг бундай шакли синергид ва антипоД апогамия деб юритилади. Партеногенез ва апогамияда муртак гаплоид ядроли хужайраларнинг булиниши натижасида юзага келади, шунинг учун у гаплоид хромосомалар Тупламига эга булади. Апомиксиснинг бу шакллари купинча мейозиснинг бориши издан чикиши билан бирга давом этади-да, хромосомалар ажралмай колади, шунга кура эмбрион халтачасигогаг хужайралари хромосомаларининг сони икки баразар купайган ядроларга эга булади, шу сабабдан партеногенез ва апогамия йули билан юзага келадиган муртаклар хам диплоид булади.
Баъзи усимликларда муртаклар нуцеллус хужайраларидан пайдо булади. Апомиксиснинг бундай шакли апоспория деб юритилади. Бунда муртаклар диплоид хромосомалар Тупламига эга булади.
Генератив органларда руй берадиган апомиксиснинг хамма шаклларида дастлабки, яъни инициал хужайрадан муртак уруFхуртак тукималаридан эса уруг копламлари шаклланиб боради. Натижада Усимлик ирсияти жихатидан она усимлик билан бирдек булган Насд берувчи уругаар билан купаядиган булади.
Вегетатив купайиш селекция ишининг баъзи томонларини узига хос дилиб дуяди. Унинг камчилиги купайиш коэффициентининг паст булишидир; афзаллиги - бунда селекция наслини текислаб олиш мадсадида бир неча авлодлар давомида танлаш ишини олиб боришга зарурат долмайди.
Жинсий купайиш уругааниш, яъни иккита жинсий хужайра ёки гаметалар. тухум хужайра билан спермийнинг бир-бирига кушили- ши билан бирга давом этиб боради (гамета - юнонча эр демакдир). Натижада уругаанган тухум хужайра - зигота хосил булади (юнонча зиготе - жуфт булиб душилган деган суздан олинган), организмнинг кейинги авлоди шу зиготадан ривожланиб боради. Ота-она усимлик хромосомаларининг гаплоид Туплами уругааниш вадтида бирлашади ва уларнинг диилоид сони тикланади. Шундай дилиб, уругааниш жараёнида авлодлар уртасидаги моддий алоданинг узлуксизлиги таъминланади. Бундан ташхари, иккита организм ирсий хоссаларининг битта янги организмда бирга душилиб, яккаю-яхлит булиши натижасида танлаш учун материал берадиган янги тузилмалар пайдо булади. Жинсий купайиш йули билан насл яратишда Купчилик усимликларда иккита организм - ота ва она индивидлар иштирок этади ва фадат узидан чангланадиган усимликлардагина бунда иштирок этадиган организм битта булади.
Жинсий йул билан купайиш айрим бир усимликдан куп микдорда авлод олишга имкон беради. Купайиш коэффицентининг катталиги усимликнинг тур хусусиятлари ва усиб-унишининг ша- роитларига караб кенг доирада узгариб туриши - бир неча унтадан (нухатда) то неча ун мингларгача бориши мумкин.
Шу билан бирга жинсий купайиш селекция популяцияларини текислаб олишни анча дийиилаштиради, ирсий ажралиш ходисаси руй бериши туфайли гетерозигот усимликлардан олинган авлод хилма- хил булиб чидади.

Download 0,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   124




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish