Фалсафада субстанция ва материя муаммоси



Download 0,73 Mb.
bet2/6
Sana23.02.2022
Hajmi0,73 Mb.
#135957
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
4-мавзу 2 Фалсафада материя ва субстанция муаммоси

Идеалистик монизм
материя ҳар қандай
борлиқнинг боқий мав-
жудлиги, йўқ бўлмас-
лиги ва биринчи асоси-
га эга бўлган қандай-
дир идеал нарса
Дуализм. (лот. dualis – икки ёқлама)
Биринчи асос сифатида
иккита субстанция олинган фал
сафий ёндашув
(ДЭКАРТ)
МОДДИЙ
МАЪНАВИЙ
Плюрализм «Плюрализм»
(лот. – кўплик, кўп хиллик,
кўп сонлик)
дунёнинг негизида
иккита эмас, балки ундан кўпроқ
моҳият борлигини тан олувчи
таълимот.(Лейбнец монадалари)
Субстанциянинг
ўзига хос хусусиятлари
ўз-ўзини белгилаш
(ўз-ўзининг сабаб-
чиси ҳисобланади,
уни яратиб
ва йўқ қилиб
бўлмайди);
Универсаллик
(ҳеч нарсага
боғлиқ бўлмаган,
барқарор, ўзгар-
мас ва
мутлақ биринчи
негизни
ифодалайди);
ягоналик (би-
ринчи негизнинг
ягоналигини
назарда
тутади);
каузаллик (бар-
ча ҳодисалар-
нинг умумий са-
бабий боғлиқ-
лигини ўз
ичига олади);
яхлитлик (мо-
ҳият ва мавжуд-
ликнинг бирли-
гини кўрсатади).
Материянинг
уч таркибий даражаси
Микродунё
«...дан ташкил топади»
тамойили амал
қилмайдиган атомлар
ва элементар
зарралар дунёси
Мегадунё
коинот дунёси
(сайёралар,
юлдузлар
комплекслари,
галактикалар,
мегагалактикалар)
Макродунё
барқарор шакллар
ва инсонга мос
катталиклар дунёси
(унга молекулаларнинг
криссталлашган
комплекслари,
организмлар,
организмларнинг
ҳамжамиятлари
ҳам киради)
«Материя» тушунчасига асосий ёндашувлар
Материалистик ёндашув, унга мувофиқ борлиқнинг асоси материядир, бошқа борлиқ шакллари – руҳ, инсон, жамият – материянинг хосиласидир; материалистларнинг таъкидлашича, материя дастлабки ва мавжуд борлиқдир;
Ообъектив-идеалистик ёндашув – материя барча мавжудликдан қатъий назар, дастлабки идеал (мутлақ) руҳнинг туғилиши (объективизация) бўйича объектив мавжуддир;
Субъектив-идеалистик ёндашув – материя мустақил воқелик сифатида умуман мавжуд эмас, у фақат субъектив (инсон онгида) мавжуд руҳнинг меваси (феномен – ҳаёлий воқелик «галлюцинация»);
Позитив ёндашув – материя тушунчаси ёлғондир, чунки уни тажрибавий-илмий тадқиқот ёрдамида тўлиқ ўрганиш ва исботлаш мумкин эмас.
Жонсиз табиат
Жонсиз табиатнинг даражалари
субмикроэлементар (кварклар, глюонлар, суперструналар – материянинг энг кичик бирликлари, атомдан ҳам кичик);
микроэлементар (адронлар, кварклардан ташкил топган электронлар); ядро (атом ядроси);
атомар (атомлар);
молекуляр (молекулалар);
ягона жисмлар даражаси;
макротана даража;
планеталар даражаси; планеталар тизими даражаси;
галлактикалар даражаси;
галлактикалар тизими даражаси;
метагалактикалар даражаси;
бутун Олам даражаси.
Материя (моддий борлиқ)
Материя тузилиши элиментлари
Акс этиш – моддий тизимларнинг ўз-ўзида у билан муносабатга киришувчи бошқа моддий тизимларни ишлаб чиқиш қобилияти. Акс этишнинг моддий исботи изларнинг қолишида намоён бўлади (бир моддий объектнинг иккинчи моддий объектда): инсон оёқ кийимидаги тупроқ излари, тирналишлар, акс садо, кўзгуда ва сув ҳавзаларининг силлиқ юзасида жисмларнинг акс этиши.
Физикавий
Кимёвий
Механик
Биологик
Биологик акс этишнинг даражалари
Сезувчанлик
Таъсирчанлик
Психик акс таъсир
Онг – акс этишнинг энг юқори даражаси. Материалистик концепцияга мувофиқ онг – юксак ташкил этилган материяни акс эттириши.

Download 0,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish