Фалсафада субстанция ва материя муаммоси


Инъикос материянинг хоссаси сифатида



Download 0,73 Mb.
bet3/6
Sana23.02.2022
Hajmi0,73 Mb.
#135957
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
4-мавзу 2 Фалсафада материя ва субстанция муаммоси

Инъикос материянинг хоссаси сифатида
Дунёнинг
бирлиги
Дунёнинг
ранг-баранглиги
Дунёнинг
чеклилиги
Дунёнинг
боқийлиги
Дунёнинг
чексизлиги
Дунёнинг
ўзгарувчанлиги
Дунё
Геоцентрик дунё - бу
шундай дунёки атрибут-
лари универсал мазму-
нининг, инсон танаси
мавжудлик шарт-шаро-
итларида намоён бўлув-
чи атрибутларнинг уни-
версал мазмунига мос
келишидир
Атрибутларнинг уни-
версал мазмуни инсон
танасининг мавжудлик
шарт-шароитларида
намоён бўлувчи атри-
бутларнинг универ-
сал мазмунидан фарқ
қилувчи моддий объект
ногеоцентрик дунё
деб аталади.
Геоцентрик ва ногеоцентрик
моддий тизимлар
Ҳозирги даврда материянинг уч
таркибий даражаси фарқланади:
-микродунё – «...дан ташкил топади» тамойили амал қилмайдиган атом-
лар ва элементар зарралар дунёси.
  • мегадунё – коинот дунёси (сайёралар, юлдузлар комплекслари, галак-
  • тикалар, мегагалактикалар);
  • макродунё – барқарор шакллар ва инсонга мос катталиклар дунёси
  • (унга молекулаларнинг криссталлашган комплекслари, организмлар,
  • организмларнинг ҳамжамиятлари ҳам киради);

Гравитацион
(квантлар-гравитонлар)
Электромагнит
(квантлар - фотонлар)
Электрон-позитронли
(квант электронлар, позитронлар)
Ядро
(квантлар - мезонлар)
МАТЕРИЯ ТУЗИЛИШИ ҲАҚИДАГИ ТАБИИЙ-ИЛМИЙ ТАСАВВУРЛАР
Майдон
Дунёнинг бирлиги ва
ранг-баранглиги.
Дунё чексиз яхлитлик сифатида ўзгармас
ва айни вақтда ўзининг айрим қисмлари
ва кўринишларида ўзгарувчан бўлиб,
ўзини муттасил шаклланиш ва ўзгариш
жараёнларида намоён этади. У нафақат
шаклланиш ва ўз тузилмасини мураккаб-
лаштириш йўлида, балки аксинча – бузи-
лиш ва таназзул йўлида ҳам ҳаракатла-
нади ва ривожланадики, бу унинг сифат
ва миқдор кўрсаткичлари муттасил ўзга-
ришида акс этади.
Шундай қилиб, дунё, бир томондан, ўз
ранг-баранглигида бир жинсли эмас, бош-
қа томондан эса, ўзининг барча таркибий
қисмларининг узвий бирлигини ташкил
этиб, муайян универсал яхлитлик
ҳисобланади.
Кўрсатилган муаммонинг ечими у ёки бу
файласуф дунёқараши, унинг мазкур дунё-
қарашга асосланган позициясига бевосита
боғлиқ. Руҳ (Худо, ўлмас ғоялар, онг ва ш.к.)
моддий ва кўламли табиатдан ташқаридаги
асос деб ҳисоблайдиган файласуфлар дунё-
нинг бирлиги муаммосига боқий, яратилма-
ган ва турли атрибутларга эга бўлган мате-
рияни бутун борлиқнинг асоси сифатида
эътироф этадиган файласуфларга қараган-
да бутунлай бошқача ёндашадилар.
Биринчи ҳолда идеалистлар тўғрисида сўз
юритилади. Уларнинг қаршисида бутун дунё
икки кўринишда намоён бўлади: биринчиси
– идеал (чин) дунё, иккинчиси – моддий,
ашёвий (ўткинчи) дунё. Бу ерда дунёнинг
бирлигини тасдиқловчи нуқтаи назарлар
ҳам, мазкур бирликни рад этувчи нуқтаи
назарлар ҳам бўлиши мумкин.

Download 0,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish