Электр энергияси поездларни тортиш учун қўлланган илк тажрибаларда энергия манбаи ва электр двигатель ҳаракатланувчи бирликда жойлашар эди



Download 9,67 Mb.
bet41/52
Sana22.02.2022
Hajmi9,67 Mb.
#96968
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   52
Bog'liq
Контакт тармоги Колледжи

§ 37. Контакт тармоғига техник хизмат кўрсатиш ва жорий таъмирлаш

Контакт тармоғининг доимий ишончли ишлашини таъминлаш учун техник хизмат кўрсатиш, жорий таъмирлаш ва буткул таъмирлашни ўз ичига олувчи режали – огохлантириш таъмирлаши амалга оширилади. Иш таркиби ва доимийлиги контакт тармоғига техник хизмат кўрсатиш ва таъмирлаш қоидаларига кўра ўрнатилади. Иш хажми ва бажариш кетма – кетлиги, ҳамда вақт меъёри ва бажарувчилар таркиби технологик ва технологик – меъёрлаш карталарида келтирилган.


Контакт тармоғига техник хизмат кўрсатиш доимий кўрикдан ўтказиш, синов ва ўлчашларда қурилмалар ҳолатини тартибли кузатиш орқали амалга оширилади. Кўриклар давомида контакт тармоғи қурилмасини синчиклаб кузатилади. Қурилма нормал ишлаши бузилишига олиб келувчи, аниқланган носозликлар ва нуқсонлар бевосита кўрикдан сўнг бартараф этилади. Қолган ишларни жорий ёки буткул таъмирлаш хажмига киритилади.
Нуқсонли изолятор топилганда 5 кундан узоқ бўлмаган муддатда уни алмаштирилади. Бир тизмада икки ва ундан ортиқ нуқсонли изолятор аниқланганда уларни шу захотиёқ алмаштирилади.
Ўзгарувчан токли участкаларда изоляторлар ҳолатини текширишни (ташҳизлаш) электрон – нурли портатив дефектоскоп ЭОД “Филин - 3” ёрдамида амалга ошириш мумкин. Дефектоскоп 5 – 50 метр масофадан юза тожли разрядини қайд қилиш орқали нуқсонли изоляторларни аниқлаш имконини беради. Асбоб оғирлиги тахминан 2,5 кг.
Текширишни сутканинг қоронғи вақтида атроф мухит ҳарорати – 10 ... + 40оС да ва 40 – 90% нисбий намликда амалга оширилади. Бекатларда текшириш давомида электрли ёритишни ўчириш лозим. Изоляторларни кўрикдан ўтказишни камида икки нуқтада амалга ошириш лозим, чунки баъзи разрядларни изолятор қовурғалари ёки сим осмаси элементалари тўсиб қўйиши мумкин. Назардан ўтказиб баҳолашни изоляцияни дефектоскоп ёрдамида олдини олиш назорат қилиш маҳоратини эгаллагандан сўнг амалга ошириши мумкин.

112-расм. Электрон – нурли дефектоскоп схемаси:
1 – объектив кириши; 2 – ёрқинликни кучайтиргич; 3 – чиқиш объективи – окуляр; 4 – кучланишни ўзгартгич; 5 – узгич; 6 – кучланиш манбаси – “крона ВЦ” батареяси.
Ўзгармас токли контакт тармоғида изоляторлар тизмаси нуқсонларини аниқлаш учун махсус штанга – кўрсатгичдан фойдаланилади (113. расм). У 4 узайтиргич, 5 дастак, 2 юқори бўғинни химоялагич, 6 иккита қаламчали ва 1 ўлчов бошчасидан ташкил топган. Ўлчов бошчасидан ҳар бири 1,76 МОм қаршиликли резисторлар икки блоки Рц ва Рщ дан ташкил топган. Уч изолятордан иборат тизмани нуқсонини аниқлаш учун учинчиси хар бири 0,47 МОм қаршиликли икки четки қаламча билан шунтланади. Ўлчов бошчаси Д1 – Д4 диод кўприги диагоналига уланган микроамперметр Л дан, қаршилиги ростлашда ўрнатиладиган Rд қўшимча резистордан, ҳамда диод кўпригига параллел уланган МН – 4 неонли чироқ ташкил топган бўлиб, у ўлчов асбобини ўта зўриқишдан химоя қилади ва қўшимча индикатор элементи хисобланади. Чироқнинг ёниши изолятор нуқсонли эканлигидан далолат беради. Штанганинг ишлаш принципи кучланиш остида бўлган текширилаётган изолятордан ўтиб кетаётган токни ўлчашга асосланган. Агар икки изолятордан бирининг қаршилиги нолга яқин ёки 300 МОмдан ошмаса, унда ток ўтиб кетиши кўрсатгичи қизил белги чегарасидан ўтиб кетади.



113–расм. Ўзгармас токли контакт тармоғида изоляторларини текшириш учун штанга

Синовдан олдин ўлчов асбоби созлиги текширилади, бунинг учун контакт бошчаси қаламчасини бурилади ва бир қаламча билан кучланиш мавжуд булган контакт тармоғи қисмига, иккинчиси билан ерга туташтиргичга тегинилади. Неонли чироқ ёниши ва асбоб милининг тўлиқ шкалага оғиши асбоб созлигини кўрсатади.





Download 9,67 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   52




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish