Атом тугрисидаги кадимий тасаввурлар. Радиоактивлик. Абсолют кора жисмни нурланиши



Download 3,57 Mb.
bet4/5
Sana12.07.2022
Hajmi3,57 Mb.
#779424
1   2   3   4   5
Bog'liq
квант 1-2 маър

Квант механика постулатлари
Бутун квантомеханика бир нечта асосларга таянади. Булар бирор катъий назариядан келиб чикмаган ёки мантикий исботларга эга эмас. Бу постулатлар куплаб тажриба натижаларини ифодалайди, хамда маълум математик шаклларда ва бу фан асосчиларининг илмий сезги-интуициялари шаклида жамланган.
1 постулат. Системанинг хар кандай холати системани ташкил этган барча заррачаларнинг координатаси ва вактга боглик равишда бирор функция Ψ(q1,q2…qn, t) оркали тула ифодаланиши мумкин. Бу функция системанинг холат функцияси ёки унинг тулкин фyнкцияси деб айтилади.
q- умумлашган координата булиб, у фазовий координаталарнинг мажмуаси(x,y,z) ва заррача спинининг проекцияси хисобланади .
2 постулат. Хар кандай динамик узгарувчи(координата, импульс, энергия ва х.) узига уйгунлашган чизикли оператор билан мос равишда куйилади. Классик механика ва квант механика уртасидаги барча узаро функционал муносабатлар операторлар уртасидаги муносабатларга алмаштирилади.
3 –постулат. Холат функцияси куйидаги тенгламани кониктириши керак:

q-координалар, p-импульс, t-вакт.
Бу тенгламани келтириб чикариш мумкин эмас, уни постулат шаклида кабул киламиз. У Э.Шредингер (1926) томонидан киритилган.
4- постулат. Динамик узгарувчи L ни улчашда олинган ягона улчов кийматлари L оператор тенгламасига тегишли кийматлар булади.
LΨiֵ= LΨֵi*
5-постулат. λ кванто-механик операторга эга булган λ физик катталикнинг уртача киймати Ψ холатда куйидаги нисбатда аникланади:

ифода П.Дирак томонидан киритилган.
6- Постулат. Агар система Ψ1 ва Ψ 2 тулкин функцияси билан ифодаланган холатларда булиши мумкин булса, у яна Ψ холатда хам булиши мумкин.
Ψ=С1 Ψ12Ψ 2
бу ерда -С1 ва С2 константа хосилалари уз навбатида куйидагича топилади.
Сi= ʃΨ*ΨidƬ
Бу постулат суперпозиция принципи билан номланади. 5 постулатдан шу нарса келиб чикадики, яъни Ψ шундай холатни ифодалайдики, система С21 эхтимоллик билан Ψ1 холатда ёки С22 эхтимоллик билан Ψ2 холатда булади.
7-Постулат. Ярим бутун спинли заррачалар(хусусан электронларнинг) системасининг тулкин функцияси ихтиёрий икки заррачанинг координаталарини узгартирилганда антисимметрик булиши керак.
Ψ(q1q2… qi....qn)= - Ψ(q1q2… qi....qn)

Электронларнинг антисимметрик тулкин функцияси В.Паули (1925) томонидан постулат килинган.



Download 3,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish