Атом тугрисидаги кадимий тасаввурлар. Радиоактивлик. Абсолют кора жисмни нурланиши



Download 3,57 Mb.
bet2/5
Sana12.07.2022
Hajmi3,57 Mb.
#779424
1   2   3   4   5
Bog'liq
квант 1-2 маър

Радиоактивлик. 1896 й. франц.физиги А.Беккерель, уран тузлари билан тажриба утказаётган пайтда номаълум нурларни топди. Булар Рентген нурлари эмас эди. Манба айнан уран эди. Бошка моддалар бундай натижа курсатмади.

1897 йил эр-хотин Кюри урандан бир неча марта кучли радий элементини кузатганда, у доимий энергия чикараётганлигини кузатишди. (1 г радий 500 кг кумир берадиган иссикликни беради). Бу жарёнларни химиявий реакциялар билан тушунтириб булмас эди. Бу жараённи радиактивлик деб номланди.
Бугунги кунда 40 та табиий радиактив изотоплар ва 1000 га якин сунъий изотоплар мавжуд.
1897 йил Дж. Томсон катод нурлари хосил киладиган заррачалар бир-бирига ухшашини ва модда таркибига киришини исботлади(яъни электронлар). Яна у олинган заррачаларнинг тезлиги ёруглик тезлигидан кичик эканлигини аниклади. 1906 й Томсон электрон буйича килган ишлари учун Нобель мукофотини олди.
Абсолют кора жисм деб, унга тушадиган барча нурларни ютадиган жисмга айтилади. Бу тушунчани 1862 й. Кирхгоф киритган. Агар абсолют кора жисм атроф мухит билан термодинамик мувозанатда булса, у факат тушаётган нурларни ютибгина колмай, балки чикаради хам. Буни печь ичидаги кип-кизил чуг холатидаги кумирга ухшатиш мумкин. Унинг куриниши кизил, аммо унга тушган нурларни хам ютади.
Абсолют кора жисм ихтиёрий частотадаги нурларни таркатиши мумкин, улар тушаётган нурларга боглик эмас.Абсолют кора жисм сифатида куйидаги моделни куриш мумкин.
V-хажмли T-хароратли ва ички сирти нурни тула кайтарадиган хамда S-тиркишли жисмни олиш мумкин.Тиркиш катталиги нурлар диффракциясига йул куймайди. Ташкаридан кузатаётган одамга бу жисм абсолют кора жисм булади. Тиркиш оркали чикиб кетадиган электромагнит нурланиш микдори жуда кам булади.
Фотоэффект – бу моддага тушаётган нур(ихтиёрий электромагнит нурланиш) таъсирида электронларни ажралиб чикишига айтилади.

Корпускуляр-тулкин дуализми - хар кандай микрозаррачалар(фотон, электрон, протон, атом ва х) хам заррача , хам тулкин хоссаларини намоён килади. Корпускуляр-тулкин дуализмининг микдорий ифодасини 1924 йил де-Бройл келтириб чикарган. Де-Бройлга кура микрообъект бир томондан корпускуляр-заррача характеристикаларига – энергия ва импульсга, иккинчи томондан тулкин характеристикаларига – частота ва тулкин узунлигига эга булади. Бу гоядан квант механикасини яратишда фойдаланилди. Корпускуляр –тулкин дуализмини классик физика нуктаи назаридан тушунтириб булмайди, уни факат квант механикаси оркали тушунтириш мумкин.


Download 3,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish