Асосий ривожланиш тенденция ва йўналишларини аниқлаб олиш муҳим аҳамият касб этади



Download 2,81 Mb.
Pdf ko'rish
bet123/143
Sana29.11.2022
Hajmi2,81 Mb.
#875164
1   ...   119   120   121   122   123   124   125   126   ...   143
Bog'liq
ЖИ ва ХИМ дарслик

Давлат мулки – 
давлат вазифалари бажараишга хизмат қилувчи давлат корхона ва 
муассасаларининг мулки. 
“Дауэс плани” – 
1924 йилда қабул қилинган бўлиб, Чикаго банклари директори Ч.Дауэс 
(Морган банки билан чамбарчас боғлиқ) томонидан ишлаб чиқилган режадир. Биринчи 
Жаҳон урушидан кейинги йилларда Германияга ғолиб давлатлар (Англия, Франция ва 
бошқалар) томонидан юкланган ҳарбий товонни (репарацион тўлов) енгиллаштириш ва шу 
йўл билан Германия иқтисодиётини тиклашдир. Режага кўра, Ғарбий Европанинг етакчи 
давлатлари 200 млн. Долларли (унинг 110 млн. АҚШники) халқаро заём берган бўлиб. Бу 
ёрдам биринчи галда мамлакатнинг оғир саноатини ривожлантиришга қаратилган эди.
"Демографик портлаш"
— жаҳоннинг кам ривожланган ва камбағал мамлакатларида 
назорат қилиб бўлмайдиган даражада аҳоли сонини ўсиши. 
Девальвация
— миллий валюта курсини хорижий валютага нисбатан пасайтирилиши 
(тескари жараён — ревальвация). 
Демпинг – 
товарларни ташқи бозорда ички бозорга нисбатан арзон баҳода сотиш. Ташқи 
бозорни эгаллаш учун мамлакатлар ўз товарини баъзан ишлаб чиқариш ҳаражатларидан ҳам 
паст (арзон) баҳоларда четга чиқариши мумкин.
Доллар – 
доллар, биринчидан АҚШ пул бирлиги, 100 центга тенг. 1786 йилда кумуш доллар, 
1965 йилда эса олтин, кумуш, мис-никелли доллар зарб қилинган. АҚШ доллари халқаро 
валюта ҳисоб-китобларида кенг қўлланади. Муомалада 100, 50, 20, 10, 5, 2,1 долларли қоғоз 
пуллар; 1 ва 0.5 долларли ва 5, 2, 2 центли мис тангалар ишлатилади. Доллар, иккинчидан 
Канада, Австралия, Янги Зеландия, Либерия, Эфиопия, Малайзия, Сингапур, Бермуд 
ороллари, Британия Гондураси каби давлатларда пул бирлиги ҳисобланади. 
Евро
- европа мамлакатлари учун ҳисоб-китоб-тўлов бирлиги бўлиб, ЕИга аъзо мамлакатлар 
ҳудудида ЭКЮ ўрнига жорий этилган. 
Европа валюта тизими (ЕВТ)
— ЕИ аъзоларининг ҳудудий валюта гуруҳи. 

Download 2,81 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   119   120   121   122   123   124   125   126   ...   143




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish