Анъана ва инновациялар (XIX аср охири XX аср бошлари)



Download 7,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet33/45
Sana26.03.2022
Hajmi7,56 Mb.
#511198
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   45
Bog'liq
Туркистонда тиббиёт анъана ва инновациялар

(Razeia Koutlou'iarova)
Петербургда тах;сил олиб, 
Тошкентда фаолият олиб борган»4.
Бу даврда фаолият олиб борган яна бир шифокор Гейфель- 
дер Оскар Фердинандович (1828 - 1890) *ак;ида *ам маълу- 
мотлар келтирилган. О.Гейфельдер *арбий врач сифатида 
М.Скобелев экспедицияларида ^атнашган. Кейинчалик Урта 
Осиё темир нули курилишида масъул шахе М.Анненков томо- 
нидан темир йул санитар хизмати бошлиги лавозимига тайин- 
ланган. Темир йул курилиши сох,асида ходимлар ва ишчилар 
учун ю^ори даражадаги санитария-гигиеник хизматини ташкил 
этиш давомида ришта личинкаларини желатинда устириш ус- 
тида тадк,икотлар х;ам олиб борган.
Бу даврда Туркистонда учрайдиган касалликпар мах,аллий 
манбалар билан бир ^аторда хорижий манбаларда *ам кенг 
ёритилган.
«Коинот, барча хал!фарнинг тарихи ва тавсифи»5 номли 
бутун дунё халкдари тарихини урганишга багишланган куп 
жилдли асар Парижда чоп этилиб, унинг *ар бир жилди муа- 
йян к,итъа ёки минтака тавсифига багишланган. Улардан «Та­
тария, Белужистон, Бутан, Непал ва Афгонистон» деб номлан- 
ган ^исми Л.Дюбо томонидан 1848 йили француз тилида нашр

Lipinska М. Histoire des femmes mbdecins. These pour le doctoraten medicine. -
Paris: Librairie G. Jacques & Ce, 1900. - P.586.
4Уша ерда. - P.566.
5Dubeux L., Valmont V.M. L’Univers, ou histoire et description de tous les peuples. 
Tartarie, Beloutchistan, Boutan et Nepal, Afganistan. - Paris: Typographie de Firmin 
Didot Freres, 1848.-P.387.
201


этилган. Бизга маъпумки, Париждаги ^ироллик кутубхонасида 
дунёдаги энг кимматбако кулёзма манбалар коллекцияси йи- 
гилган. Асар муаллифи Л.Дюбо Цироллик кутубхонасида фао- 
лият юритиб, ушбу кулёзма манбалар билан якиндан таниш 
булган. Гарчи тадкикотчи Осиё мамлакатларига ташриф буюр- 
маган булса-да, лекин ишончли манбалар асосида уз асари- 
ни ёзган. Асарнинг яратилишида инглиз ва рус муаллифлари 
асарларидан кенг фойдаланилган.
Асарнинг «Татария» деб номланган бобида Мовароуннакр, 
Хуросон, Монголия, Манчжурия ва Шаркий Туркистон кудудла- 
ри тулик тавсифланган. Манбанинг эътирофга сазовор томо- 
ни шундаки, Бухоро, Хива ва КУКон хонликпарининг маъмурий 
кудуди, давлат бошкаруви, карбий тизими, соликлар каби иж- 
тимоий каёт тавсифи билан бирга яшаш тарзи, кийиниши, ов- 
катланиш тартиби, байрамлари каби этнографик маълумотлар 
кам кенг ёритилган. Шулар каторида иклим, сув, каво, усимлик 
ва кайвонот олами камда табобат масалалари х;ам эътибор- 
дан четда колмаган. Маълумотларни махсус сока ва йуналиш- 
ларга булиб баён этилиб, юкорида келтирилган рус ва европа- 
лик тадкикотчилар асарлари асосида ёзилган.
Демак, француз сайёк ва тадкикотчилари Марказий Осиё 
минтакасини урганиш максадида Туркистон экспедициялари- 
ни ташкил этишдан бир неча ун йиллар олдин рус ва хорижий 
тиллардаги манбалар камда уларнинг таржималари билан та- 
нишиб, улка какида аник тасаввурга эга булганлар. Улар катто 
улкада дуч келиши мумкин булган касалликлар хавфига карши 
профилактика чораларини кам ишлаб чикканлар.
«Коинот, барча халкларнинг тарихи ва тавсифи. Татария, Бе- 
лужистон, Бутан, Непал ва Афгонистон» номли мазкур асарда 
Бухоро амирлигида учрайдиган касалликпарга анча кенгтавсиф 
берилган. Ушбу касалликларни келтириб чикарувчи сабаблар 
сифатида иссик иклим ва мунтазам давом этадиган КУРУК каво 
асос сифатида курсатилади. Унинг инсон соглигига зарарли то- 
монлари бошка омиллардан кура устунлигига шубка килинмай-
2 0 2


ди. Бухорода пайдо булган касалликлар хавфли булиши билан 
бирга нокулай ва давомли характерга х,ам эга эди.
1912 - 1913 йилларда Бухоро амирлигида чоп этилган 
«Бухорои Шариф» газетаси са*ифаларида учрайдиган ка­
салликлар, ах,олининг тиббий полати ва замонавий тиббиёт, 
касалликларнинг таркалиш манбалари, касаллик таркатувчи 
микроб ва бактериялар, сув ва *аводан утадиган касаллик­
лар, ифлосланган сувларнинг куза ва хумларда узок сакпани- 
ши ва бактериялар пайдо килиши, уларни факат «заррабини» 
(микроскоп) оркали куриш мумкинлиги тутрисида маълумот- 
лар берилган1.
«Коинот, барча халкларнинг тарихи ва тавсифи. Татария, 
Белужистон, Бутан, Непал ва Афгонистон» номли манбада 
щ-
лим ва касалликнинг узаро таъсири куйидагича изо*ланади: 
«Даврий, такрорланиб турадиган касалликлардан бири без- 
гак (fievre) кисобланади. Унинг энг кенг таркалган вакти август 
ойининг охири - сентябрь бошларига тугри келади. Х,аво х;а- 
рорати музлайдиган даражадаги совукка етмагунча касаллик 
тухтамайди. Махдплий а*олидан кура чет элликпар касаллик- 
ка янада таъсирчандир. Улим билан тугаш х,олатлари камдан- 
кам учрайди»1
2. Касаллик белгиси кундузи ва кечкурун катта 
фарк; киладиган карорат билан изо*ланган. Иклимнинг бундай 
хусусиятлари наботот олами х,осилдорлигига х,ам таъсир кур- 
сатган. Етарли даражада озикпаниш имконига эга булмаган су- 
рункали беморларда очлик ва кувватсизлик касалликларнинг 
кучайиб боришига сабаб булган.
Нокулай икпим шароити оркали пайдо булган хавфли ка­
салликлардан яна бири ришта кисобланади. «Бухорода жуда
1 Каранг: Орзиев М. XX аср бошларида Бухоро матбуотида согптрни с а ^ а ш
муаммоларининг акс этиши. XIX аср - XX аср бошларида Марказий Осиёда интел­
лектуал мерос: анъаналар ва инновациялар. Илмий туплам. - Тошкент, 2018. -
Б .2 9 4 -2 9 8 .
2Dubeux L., Valmont V.M. L'Univers, ou histoire et description de tous les peuples. 
Tartarie. Beloutchistan, Boutan et Nepal, Afganistan. - Paris. Typographic de Firmin 
Didot Freres, 1848. - P.6.

Download 7,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   45




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish