Анъана ва инновациялар (XIX аср охири XX аср бошлари)


Француз тилидаги асарларда Туркистон



Download 7,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet32/45
Sana26.03.2022
Hajmi7,56 Mb.
#511198
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   45
Bog'liq
Туркистонда тиббиёт анъана ва инновациялар

4.2. Француз тилидаги асарларда Туркистон
табобати масалалари талкини
XIX аср урталаридан дунёда авж олган фан-техника тарак- 
|^иёти тиббиёт со*аси ривожига *ам уз таъсирини курсатди. Ду- 
нёнинг турли ну^таларидаги оламшумул янгиликлар ер юзига 
бирдек тарцала бошлади. Туркистон улкасида *ам табобат ри- 
вожпаниб, беморларни даволашда анъанавий усулларни |фл- 
лаш давом этган. Аммо Мовароуннах,р тиббий фанлар буйича 
эришилган юту|фар, хусусан, Ибн Сино томонидан эришилган 
шу>фат чуккисини Европанинг ривожпанган давлатларига бу- 
шатиб берган эди.
Ибн Сино асарларининг Европада катта ^изи^иш билан 
урганилиши унинг Авиценна номи билан дунёда танилиши- 
га сабаб булган. Дунёнинг к;атор мамлакатларида Ибн Сино 
асарларини урганишга э>;тиёж кучли булган, французлар *ам 
бундан мустасно эмас эди. Шундай кучли ^изикиш натижасида 
Францияда Марказий Осиё табобатини урганиш масалалари 
XVII асрдаёк олим ва тадки^отчилар эътиборини козонган эди.
Шундай тадк;икотчи шар^шунос олимлардан бири Коллеж 
де Франсда араб тили кафедрасини бош^арган профессор 
Пьер Ватье 
(Pierre Vattier, 1 6 2 3 - 1667)
*исобланади. Ибн Сино 
шахсига нисбатан булган чексиз *урмати, унинг асарларини 
бирламчи манба сифатида, асл *олида у^иш иштиёки араб 
тилини урганишга ундаган. Шунингдек, П.Ватье Ибн Синонинг
198


«Мантик»1 асарини француз тилига таржима килган. П.Вать- 
енинг мазкур таржимаси катта муваффакият козонмаган бул- 
са-да, тадкикотчи мех;натсеварлигининг нишонаси сифатида 
сакпаниб долган.
XIX аср - XX аср бошларида Туркистондаги ижтимоий-икти- 
содий ва сиёсий каёт какидаги тадкикотлар канчалик долзарб 
булса, уша даврдаги тиббиётни урганиш х,ам эътиборга сазо- 
вор масаладир. Ушбу давр тиббиёт тизимини таджик этишнинг 
бир неча долзарб сабаблари борки, уларни эслаш уринлидир. 
Масалан, тиббиёт тизимида кали Европа маданияти, фан та- 
раккиёти кириб келмаган пайтда бизнинг ота-боболаримиз то- 
монидан ишпаб чикилган касалликларни даволашнинг кулай 
ва осон усуллари, техника ва лаборатория ривожланмаган бир 
пайтда 
O fn p
касалликларни даволашда таянилган манбаларни 
аниклаш мукимдир.
Бундан ташкари, XIX асрда французлар, инглизлар ва не- 
мис тадкикотчиларига кам йул очилган. Европаликларнинг 
кириб келиши макаллий тиббиётга кай даражада таъсир кур- 
сатганлиги масалаларига ечим топиш учун албатта хорижий 
тадкикотчиларнинг асарлари ва мемуарлари билан танишиб 
чикиш лозим. Шунда XIX аср биринчи ярмида макаллий табо- 
батнинг анъанавий шакпи ва XIX асрнинг иккинчи ярми - XX 
аср бошларида кириб келган янгиликларни киёслаш имкония- 
ти пайдо булади.
1857 йили француз олими Луи Пастер томонидан бакте- 
риологик кашфиётнинг амалга оширилиши дунё микёсидаги 
тиббиёт тарихида оламшумул вокеа булган. Барча йиринг ва 
ачиткиларга сабабчи булган нарса кичик микроорганизмлар 
эканлиги Л.Пастер томонидан исботланди. Худди шундай бак- 
тереологик лабораториялар тез орада А.П.Ольденбургнинг 
шахсий маблаглари эвазига Санкт-Петербургда кам пайдо
1 La logique du fils de Sina, communement appellee Avicenne, prince des philosophes 
et Medians arabes, Nouvellement traduit d ’arabeen franpais par Pierre Vattier. - Paris, 
1658.
199


булди1. Тиббиёт фанлари доктори И.Атласов томонидан ма- 
*аллий а*оли ичида х,ам шундай х,омийларнинг чикиши ва 
лаборатория 
1
^урилишига бошчилик килишга даъват этилган. 
Чунки бу пайтда Туркистонда турли эпидемиологик ва парази- 
тар касалликлар кенг авж олган эди.
Тиббиёт сох;асида фаолият олиб борган ходимлар ва ма- 
*аллий табиблар х,ам француззабон манбаларда кенг тавсиф- 
ланган. Тиббий ходимларига куйидагича тавсиф берилган: 
«Дори-дармонларни тайёрлаш ва таркатиш ишлари битта 
шахе томонидан амалга оширилиб, улар фахрий ном билан 
мулла (укимишли) деб номланган. Шунингдек, докторлар (та- 
биб) х;ам мавжуд булиб, унинг вазифаси дори воситаларини 
тайёрлаш ва беморларни даволашдан иборат. Ушбу доктор­
лар Бухорода та*сил олишган, уларнингтайёргарлик ва билим 
даражаси муллалардан анча юкори булган»2.
А*оли учун тайёрланган дори воситалари яхши таъсир кур- 
сатган. Макка ва Мадинадан баъзи маъданли тошлар олиб ке- 
линганлиги ва уларнинг шифобахш эканлиги х,ам манбаларда 
^айд этилган. Умуман олганда, дори-дармонлар жуда оддий 
булиб, дуконда оддий сотувчилар томонидан х;ам сотилган. 
Пекин йирик ша^арларда махсус дуконлар ёки дорихона (ап- 
тека)лар ташкил этилган. Бундай дорихоналар бозорда бошк;а 
дуконлар каторида жойлашган булиб, турли 
1
^ути ва шишалар 
билан тулиб-тошган, бир ёки икки хонадан иборат х;олда к;у- 
рилган. Дорихонада мулла ёки табиб куринишидаги мутахас- 
сис утириб, келган беморларни д идат билан сурок; килиш ва 
дори воситаларини тайёрлаш билан шугулланган. Табиблар 
Ибн Сино, Ибн Баатара каби Шарк; алломаларининг асарлари- 
дан фойдаланишган.
’ Атласов И. О крайней и неотложной необходимости устройство бактериологи­
ческой лаборатории в Ташкенте // Туркестанские ведомости. 1891 г. 12 февраль.
№7.

Catalogue de la section du Turkestan. Preceded'une notice topographique. Publie 
par la commission Imperiale Russe. - St-Petersbourge: Imprimerie Trenke & Fusnot 
(Journal de St-Petersbourge), 1873. - P.7.
2 0 0


Бундан таш^ари, тад^и^отчи Мелания Лепинскининг «Аёл 
тиббиёт ходимлари тарихи»3 мавзуидаги диссертациясида бу- 
тун дунёдаги табобатда аёлларнинг урнини курсатиш асосида 
Туркистон улкаси *ам тилга олинган. Тадк;ик,отчининг фикрича, 
«1899 йилда Марказий Осиёда 11 нафар аёл врачлар фаолият 
олиб борган. Улар Самаркдндда 3 нафар, Наманганда 2 на­
фар, Андижон, Бухоро, К,ук;он, Марв, Тошкентда 1 нафардан 
булган. 1900 йил апрель ойида биринчи мусулмон врачи Розия 
Кутлуярова 

Download 7,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   45




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish