А. Пирматов, С. Л. Матисмаилов, Қ.Ғ



Download 5,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet41/106
Sana11.07.2022
Hajmi5,47 Mb.
#774249
TuriУчебник
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   106
Bog'liq
jigirish texnologiyasi

Устки тароқ игналарини териш.
Устки тароқ игналари ҳар хил 
конструксиядаги машиналар учун деярли бир хил терилади. 
Игналарнинг қандай терилиши ишланадиган холстча ва пахта 
толасининг чизиқий зичлигига боғлик. 
Устки тароқдаги толалар тутамининг тутамчалари сони тароқли 
барабандаги тутамчалар сонидан бир оз камроқ: 
М = Вт—
1; 
М=
23,5 (22 — 26) — 1 =517 658, 
бу ерда 
В
— холстча (толалар тутами) нинг эни, см; 
т
— устки 
тароқнинг 1см узунлигига тўғри келадиган игналар сони. 
Агар холстчанинг чизиқий зичлиги 
Т
х
=
53 ктекс, толаларнинг 
ўртача чизиқий зичлиги 
Т
= 148 мтекс, ўртача узунлиги 
l
=29 мм, 
таъминловчи цилиндрдан келаѐтган холстчанинг узунлиги 
F=
6 мм, 
устки тароқ билан ажратувчи механизм ўртасидаги разводка 
R
y
=
17 мм 
ва тарандининг миқдори 
у
=15 % бўлса, устки тароққа санчилиб, 
таралиб утаѐтган толаларнинг сони қуйидагича топилади (99-расмга 
қаранг): 


131 
240000
100
29
148
,
0
)
15
100
(
)
6
17
(
5300
100
)
100
)(
(














l
T
y
F
R
T
n
T
y
x
y
тола 
Агар холстчанинг эни 
В=
23,5 см; 1 см тароқ узунлигига тўғри 
келадиган игналар зичлиги 
m=
26 бўлса, у вақтда битта тутамчадаги 
толаларнинг сони 
400
395
1
26
5
.
23
24000
1








Bm
n
M
n
n
y
y
яъни тароқли барабаннинг охирги тароғига тўғри келадиган 
толалардан бир оз камроқ (
475
14

n
тола) бўлади. 
100-расм. Устки тароқ игналарининг тола тутамига (холстчага) 
санчилиш схемаси. 
Устки тароқдан толалар ўтаѐтган пайтда (чиқиб кетаѐтганда) 
толалар ўртасидаги босим камаяди, бу эса тозалаш ва толаларнинг 
тўғриланиш самарасини пасайтиради. Шунинг учун устки тароқнинг 
толаларга санчилишини борган сайин кучайтириш керак. Толалар 


132 
устки тароқ игналари орасида қанчалик интенсив зичланса, толалар 
шунчалик самарали тозаланади. 
Устки тароқнинг қиялик бурчаги.
Тараш жараѐни самарали бўлиши 
учун устки тароқнинг қиялик бурчагини тўғри танлаш жуда муҳим. 
Биринчи толалар ажратувчи механизм қисқичига тушганда толалар 
тутами 100- расм, 
а
да кўрсатилган 
АВО
чизиғи бўйлаб жойлашади. Шу 
пайтда тароқ игналарининг учлари 
А
ва 
О
нукталар орқали ўтган тўғри 
чизиқдан 
пастроқдан 
ўтганлиги 
сабабли 
(бу 
чизиқ 
расмда 
кўрсатилмаган), игналар толаларга қаршилик кўрсатади. Шу пайтда 
ажратувчи механизм қисқичига тушган толалар тутамига икки куч 
таъсир қилади: 
Q
1
куч
(ажратувчи механизм толаларни тароқнинг 
игналари орасидан шу куч билан тортиб олади) ва 
Q
2
куч (бу куч 
қисқичларнинг пастки жағи бир оз кўтарилишидан ҳосил бўлади). Бу 
кучларнинг тенг таъсир этувчиси 

Download 5,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   106




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish