Мавзу: Фазода иссиқлик тарқалиш усуллари



Download 492,5 Kb.
bet1/12
Sana17.07.2022
Hajmi492,5 Kb.
#815434
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12
Bog'liq
Фазода иссиқлик тарқалиш усуллари (2)




Мавзу: Фазода иссиқлик тарқалиш усуллари.


Режа:

  1. Асосий аниқликлар

  2. Иссиқлик ўтказувчанликнинг асосий қонуни (Фурье қонуни)

  3. Иссиқлик ўтказувчанлик коэффициенти. Иссиқлик ўтказувчанликнинг дифференциал тенгламаси.

  4. Чегаравий шартлар. Турғун тартибда иссиқлик ўтказувчанлик

  5. Учинчи турдаги чегаравий шартларда иссиқлик ўтказувчанлик. Иссиқлик изоляцияси



1. Фазода иссиқлик тарқалиш усуллари.
Табиатдаги барча физик жисмлар ва иссиқлик динамик тизимлар ҳар хил ҳароратларга эга бўлса, иссиқлик энергияси иссиқроқ жисмдан совуқроқ жисмга ўтади, яъни иссиқлик алмашиниш содир бўлади.
Жисм ичидаги иссиқроқ заррачалардан совуқроқ заррачаларга ёки ҳар хил ҳароратли жисмлар орасида иссиқлик энергиясининг тарқалиш ҳодисасини – иссиқлик алмашиниш дейилади.
Иссиқлик алмашиниш ҳодисаси саноатдаги ҳар турли технологик жараёнларда, қишлоқ хўжалигида маҳсулот қуритиш, ем тайёрлаш, сут иситиш ва ҳ.к., одамларнинг турмушида (хоналарни иситиш, овқат тайёрлаш, совитгичлар ва х.к.) кенг қўлланилади.
Иссиқлик энергияси узатилишида жисмлар бир-бирига тегиши ёки тегмасликлари мумкин. Жисмлар бир-бирига тегиб иссиқлик алмашиниши ҳам икки хил усулда бўлади; иссиқлик ўтказувчанлик ёки конвекция орқали.
Иссиқлик ўтказувчанлик деб, жисм ичидаги заррачаларнинг ўзаро бир-бирига тегишли ёки жисмларнинг бир-бирига тегиши натижасида иссиқликнинг узатилиш ҳодисасига айтилади. Бу ҳодиса жисм заррачалари орасида ҳароратлар фарқи бўлганлиги учун содир бўлади. Қаттиқ жисмларда бу ҳодиса эркин электронларнинг ўзаро таъсири натижасида, газларда атом ва молекулаларнинг диффузияси ҳисобига, суюқликларда эса, эластик тўлқинлар ҳисобига содир бўлади.
Конвекция деб, суюқлик ва газларда заррачаларнинг шу муҳит ичида аралашуви натижасида иссиқлик алмашиниш ҳодисасига айтилади. Бу заррачаларнинг ҳароратлари бир хил бўлмаганлиги учун ўзаро тўқнашиши натижасида иссиқлик алмашиниши содир бўлади. Заррачаларнинг бир-бири-га тегиши натижасида иссиқлик алмашганлиги учун конвектив иссиқлик алмашиниш иссиқлик ўтказувчанлик билaн бирга бўлади.
Ҳаракатдаги муҳит (газ, суюқлик) билaн идиш девори орасидаги ис-сиқлик узатилишини иссиқлик бериш дейилади.
Бир жисмдан иккинчи жисмга иссиқликнинг электромагнит тўлқин-лари орқали узатилишини – нурланиш билaн иссиқлик алмашиниш дейилади.
Бунда 2 марта алмашиниш бўлади: аввал иссиқлик энергияси электро-магнит тебранишлари энергиясига ўтади, бошқа жисмга тушгандан кейин тўлқин энергияси яна иссиқлик энергиясига айланади.
Уччала иссиқлик алмашиниш усуллари йиғиндиси мураккаб иссиқлик алмашиниш дейилади.



Download 492,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish