1-маъруза. Кириш. Гистология фанининг қисқача ривожланиш тарихи


Гистологияда қўлланадиган тадқиқот усуллари



Download 32,12 Kb.
bet3/8
Sana14.06.2022
Hajmi32,12 Kb.
#668025
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
1-ma'ruza (1)

Гистологияда қўлланадиган тадқиқот усуллари.
Ҳозирги вақтда гистологик препаратларнинг микроскопда кўринишнинг 15 дан ортиқ усули мавжуд. Уларнинг энг асосийлари: микроскопик, гистохимиявий, радиоавтография, махсус экспериментал – морфологик тадқиқотлар ва тўқималарни ўстириш тадқиқот усулларидир. Микроскопик тадқиқот усулларидан қуйидагиларга тўхталиб ўтамиз.
1. Ёруғлик микроскопи ёрдамида текширилаётган объектни 2000-3000 марта катталаштириб кўриш мумкин. Ҳозирги ёритгич микроскопнинг ҳар хил турлари мавжуд: Мисол: Биологик микроскоплар: МБИ-1, МБИ-2. МБИ-3, МБР ва бошқалар.
Бу микроскоп ёрдамида нурни сингдирадиган, фиксацияланган ва бўялган тайёр препаратлар кўрилади.
2. Фазоли контраст микроскопида бўялмаган, тирик ҳужайралар, ёруғлик нурни тутиб қолмасдан ўзидан ўтказиб юборади. Шунинг учун улар микроскопда кўринмайди ёки хира кўринади. Уларни кўриш тегишли бўёқлар билан бўяш керак. Бунинг учун объективдаги фазали пластинка деб аталадиган конденсорга ўрнатилган махсус халқа-диафрагма ҳосил қилади. Текшираётган объектни қанча яхши кўриш нурни қанча синишига боғлиқ. Бу микроскоплар билан тирик ҳужайраларнинг ядроси, органоидлари ва киритмалари кўрилади.
3. Интерференцион микроскопда кўриш. Мазкур микроскоп фазоли контрастга ўхшасада, унга нисбатан кўпроқ имкониятларга эга. М: Унинг ёрдамида бўялмаган тирик ҳужайраларнинг аниқ тасвирини ва уларнинг қуруқ вазнини (массасини) аниқлаш мумкин. Шунингдек бу усул ёрдамида ҳужайраларнинг таркибидаги сув нуклеин кислоталар, оқсил ва ферментларнинг миқдорини билиш мумкин.
Булардан ташқари люминицент, поляризацион, ультрабинафша ва электрон микроскоплар бўлади.
4. Электрон микроскоп. Бу микроскоп 1933 йилда кашф этилди. Уни бошқа микроскоплардан фарқи бунда, ёруғлик ўрнига электрон нурлар, линзани ўрнига эса электромагнит майдонидан фойдаланилади. Электрон микроскопда ўрнатиладиган объектлар мураккаб фиксация қилиниши керак. Тирик ҳужайраларни электрон микроскопда ўрнатиш мумкин эмас. Тўқималардан олинадиган кесманинг қалинлиги 03-06 мкдан ошмаслиги керак. Бунинг учун ультра микротомлардан фойдаланилади. Электрон микроскоп объектни 500000 мартагача, микрофотографияда эса 10 млн. марта ва унларни ортиқ катталикда кўриш мумкин.


Гистохимиявий тадқиқотлар
Бунда ҳужайра ва тўқималарнинг химиявий таркиби сифат ва миқдор бўйича ўрганиладиган, яъни тўқималар таркибидаги химиявий элементлар, анорганик ва органик моддалар аниқланади. Бунда сифат ва миқдор анализ усулларидан фойдаланилади.

Download 32,12 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish