Холдор Чиниқулов, Анвар Жўлиев



Download 6,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet250/286
Sana01.03.2022
Hajmi6,59 Mb.
#476869
1   ...   246   247   248   249   250   251   252   253   ...   286
Bog'liq
Умумий геология

Палеогеографияси
. Юрада Ғарбий Европадаги энг йирик 
денгиз трансгрессияси содир бўлган. Улкан эпиконтинентал денгиз 
Англия, Франция, Германиянинг катта ҳудудларига тарқалган ва 
Россиянинг европа қисмига кириб борган. Германияда ғаройиб 
тошқотган органик колдиқлар топилган кечки юранинг лагуна ша-
роитларида ҳосил бўлган майда донали оҳактошлари очилиб ѐтади.
Тетис денгизи Атлантикадан Пиреней яриморолининг жануби, 
Ўрта ер денгизи, Жанубий ва Жанубий-Шарқий Осиѐ орқали Тинч 
океанига чиққан. Бу даврда эпиконтинентал денгизлар шимолдан 
Сибирга бостириб келсада, Шимолий Осиѐнинг катта қисми денгиз 
сатҳидан баландда турган. Юра даврининг континентал 
ѐтқизиқлари Жанубий Сибир ва Шимолий Хитойда ҳам мавжуд.
Австралиянинг ғарбий соҳилларини унча йирик бўлмаган 
эпиконтинентал денгизлар эгаллаган. Австралиянинг ички район-
ларида юра ѐшидаги континентал ѐтқизиқларнинг очилмалари 
мавжуд. Африканинг катта қисми юра даврида денгиз сатҳидан 
баландда жойлашган. Унинг Тетис денгизи қоплаган шимолий 
чеккаси бундан истесно. Жанубий Америкада тахминан ҳозирги 
Анд тоғлари эгаллаган ҳудудларни тор геосинклинал денгиз 
қоплаган.
Шимолий Америкада юра денгизлари материкнинг ғарбида 
жуда кам ҳудудларини эгаллаган. Континентал қумтошлар ва 
қоплама гилли сланецларнинг қалин ѐтқизиқлари Колорадо 
платоси районида, айниқса Катта коньоннинг шимоли ва шарқида 
тарқалган. Котловиналарнинг саҳро дюна ландшафтларини таш-
кил этган қумлардан қумтошлар ҳосил бўлган. Нураш жараѐнлари 
туфайли қумтошларда жуда ғаройиб шакллар (масалан, Юта шта-
тидаги Зайон миллий боғидаги нақшинкор ўткир чўққилар ѐки 
Рейнбоу-Бриж миллий боғидаги коньон тубидан 94 м га 
кўтарилган арканинг 85 м ли тўсини) ҳосил бўлган. Бу райондаги 
юпқа дисперсли ѐтқизиқлар ботқоқлашган пасттекисликларда 
тўпланган.
Бутун давр давомида иқлим илиқ ва нам бўлиб қолган. Денгиз 
фаунаси орасида аммонитлар, қуруқлик жониворлари орасида эса 


403 
динозаврлар 
хукмронлик 
қилган. 
Денгизларни 
йирик 
калтакесаклар, ихтиозаврлар эгаллаган. 

Download 6,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   246   247   248   249   250   251   252   253   ...   286




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish