210
ортиқ бўлиши мумкин. Дайкалар бир
жинсли оддий ва магманинг
бир неча бор ѐриб кириши натижасида турли жинсли мураккаб
тузилишга эга бўлиши мумкин.
Мувофиқ интрузия-
лар
. Мувофиқ интрузиялар
гуруҳига ѐндош жинслар
қатламлари
чегаралари
билан
ажралган ва уларга
нисбатан параллел жой-
лашган интрузиялар кира-
ди. Одатда улар плита-
симон ѐки линзасимон
шаклдаги
ясси интрузия-
лардир. Мувофиқ интру-
зияларнинг
кўпчилиги
қатламлар орасига магманинг сиқилиб кириши натижасида ҳосил
бўлади. Бундай мувофиқ интрузияларга силлар, лакколитлар,
лополитлар ва факолитлар кирад.
Силлар
статиграфик
горизонтлар ѐки формация-
лар
оралиғига
магма
суюқлигининг
сиқилиб
кириши натижасида ҳосил
бўлган плитасимон интру-
зив ѐтқизиқлардан
иборат
(99-расм). Уларнинг жой-
лашган ҳолати горизонтал, озроқ қияланган ва баъзида бурмаланган
бўлиши мумкин. Силлар баъзи ҳолларда қалинлиги 600-900м ва
майдони минглаб квадрат километрларга етувчи улкан ўлчамли
бўлиши мумкин. Силлар бир компонентли оддий ѐки магма
суюқлигининг бир неча бор ѐриб кириши натижасида кўп
компонентли мураккаб таркибли бўлиши мумкин.
Лакколитлар
вер-
тикал кесмада замбруғ-
симон
шаклдаги муво-
фиқ интрузиялар бўлиб,
уларнинг устки қисми-
да
қатламли
тоғ
жинслари гумбазсимон ѐки аркасимон кўтарилган бўлади (100-
98- расм. Дайка.
99-расм. Кўп ярусли силлар.
100-расм. Лакколит.
211
расм). Уларнинг пастки юзаси горизонтал ва ясси бўлади.
Лакколитлар
остидаги
озиқлантирувчи
канали
тахминан
кувурсимон ѐки дайкасимон бўлади. Нордон ѐки ўрта таркибдаги
қовушқоқ магма гипабиссал шароитларда қатламлар орасига
сиқилиб кирган.
Лополитлар
(юнонча-«лопос»-товоқ) платформа тузилишга
эга бўлган худудлардаги
товоқсимон
шаклдаги
мувофиқ
интрузиялар
бўлиб,
диаметри юзлаб
километрни ва қалинлиги
юзлаб метрни ташкил
қилади (101-расм). Улар кам ва ўрта чукурликларда кенг
поғонасимон грабенлардаги дарзликлар бўйича магманинг
кўтарилиши натижасида ҳосил бўлади.
Лополитларни ташкил
қилувчи интрузив жинслар асосли, ўтаасосли ва ишқорли таркибга
эга бўлади.
Факолитлар
(юнонча-«факос»-линза)
антиклинал ва синклинал
бурмаларнинг ядросида
қатламлар орасига магма-
нинг сиқилиб киришидан
ҳосил бўлган яримой
шаклдаги
интрузиялар
бўлиб, бурмаларнинг турига қараб
симметрик ва асимметрик
шаклли таналарни ҳосил қилади (102-расм).
Табиатда ѐндош жинслар билан ҳам мувофиқ, ҳам номувофиқ
контактларга эга бўлган интрузив жинсларнинг структура
шакллари кенг тарқалган. Улар
сероген структура
шакллари деб
юритилади.
Йирик интрузив массивларнинг шаклланиши бир неча:
ортомагматик, пегматитли, пневматолитли ва
гидротермал
босқичларда амалга ошади. Уларнинг ҳар бири билан саноат
аҳамиятига эга бўлган маъданли фойдали қазилма конлари боғлиқ.
Ортомагматик босқич
магма ўчоғидан магма суюқлиги
асосий массасининг баланддаги ѐндош жинсларга ѐриб кириши ва
интрузив массивнинг шаклланиши билан характерланади.
Магманинг совуши уч хил йўналишда кечиши мумкин.
Do'stlaringiz bilan baham: