Холдор Чиниқулов, Анвар Жўлиев


Таянч тушунча ва иборалар



Download 6,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet233/286
Sana01.03.2022
Hajmi6,59 Mb.
#476869
1   ...   229   230   231   232   233   234   235   236   ...   286
Bog'liq
Умумий геология

Таянч тушунча ва иборалар 
 
Палеосиѐ, Протояпетус, Прототетис, Лапланд музланиши, биота, гигантизм, 
филогенетик 
тупик, 
бўшичаклилар, 
колониал 
полиплар, 
ҳалқали 
чувалчанглар,
занжирли ва агрегатли колониялар. 
Назорат саволлари 
 
Венд даври қачон бошланган ва қандай табақаланади? 
Рифей ва венд чегарасида қандай оламшумул геологик ҳодиса содир 
бўлган? 
Венд ҳосилалари қайси минтақаларда кенг тарқалган? 
Панафрика орогнези қачон содир бўлган? 
Байкал бурмаланиши қачон содир бўлган? 


379 
Венд даври охирида ривожланган кенг трансгрессияга нима сабабчи 
бўлган? 


380 
 
23 боб. ПАЛЕЗОЙ ЭРАСИ 
 
Палеозой 
эраси 
фанерозой 
эони 
организмлари 
эволюциясидаги муҳим босқични бошлаб беради. 
Протерозой охирида қуруқлик узоқ давом этган денудация 
давридан кейин унинг баъзи ҳудудлари чўкабошлаган ва саѐз 
денгизлар билан қопланган. Баландлик жойларнинг денудацияси 
натижасида 
чўкинди 
материал 
сув 
оқимлари 
ѐрдамида 
пасткамликларга ташиб келтирилган ва қалинлиги 12 км дан ортиқ 
бўлган палеозой чўкинди жинслари тўпланган. Шимолий Амери-
када палеозой эрасининг бошланишида иккита йирик геосинклинал 
ҳосил бўлган. Аппалачи деб номланган улардан биринчиси Атлан-
тика океанининг шимолий қисмидан Жанубий-Шарқий Канада 
орқали Мексика кўрфазига томон чўзилган. Икинчи геосинклинал 
Аляскадан шарқроқдан ўтиб, Шимолий муз океанини Тинч океани 
билан туташтирган. Шундай қилб, Шимолий Америка уч қисмга 
бўлинган. Палеозойнинг баъзи даврларида унинг марказий район-
лари қисман чўкиб, бу икки геосинклинал саѐз сувли денгизлар 
орқали туташган.
Палеозойда шунга ўхшаш шароитлар бошқа материкларда 
ҳам кузатилган. Европада улкан денгизлар даврий равишда Бри-
тания оролларини, Норвегия, Германия, Франция, Бельгия ва Ис-
пания ҳудудларини ҳамда Болтиқ денгизидан то Ўрол тоғларигача 
чўзилган Шарқий Европанинг кенг текисликларини қоплаган. Па-
леозой жинсларининг йирик очилмалари Сибирда, Хитойда ва 
Шимолий Ҳиндистонда ҳам мавжуд. Улар Шарқий Австралия, 
Шимолий Африканинг кўпчилик районларида ҳамда Жанубий 
Американинг шимолий ва марказий районларидаги туб жинслар 
ҳисобланади.
Палеозой эраси давомийлиги турлича бўлган олтита даврга 
бўлинади.

Download 6,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   229   230   231   232   233   234   235   236   ...   286




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish