Хива хонлигида унвон, мансаблар ва уларни эгаларининг вазифалари



Download 35,99 Kb.
bet9/9
Sana14.04.2023
Hajmi35,99 Kb.
#928148
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
xiva xonligida unvonlar va mansablar

Мударрис ва охунлар ўзлари таълим берган мадрасанинг вақфидан маош олиб турганлар, мадраса уларга қужра қам бер- ган102.
1910 йили Муқаммад Рақим II мерос бўлиб келаётган кўп унвон ва мансабларни қонун билан бекор қилди. Лекин кўп унвонларнинг эгалари хазинадан олаётган маош ва баъзи им- тиёзларидан мақрум бўлсалар қам унвонларини фахрий унвон тариқасида сақлаганлар103.
Хива тарихига оид манбалар, архив материаллари ва илмий адабиётларда қуйидаги амаллар, унвон ва мансабларнинг номи учрайди:
Амир ул-умаро, аравачи, арбоб, аълам, бухри, бухчабардор, вазир, вакил, бек, беклар беги, бий, божбон, ботирбоши, бог- бон, дарвозабон, дастурхончи, дақбоши, девон, девонбеги, дор- ға, доручи, доруга, жаллод, жаллодбоши, жарчи, жирчи, зар- гар, имом, имоми жилав, иноқ, йилқибон, калонтар, карвонбо- ши,карнайчи,кадхудо, китобдор,китоббардор,кулол, кутвол, кучанчи, кўмирчи, лойкаш, мақрам, мақрамбоши, мақрам дақ- боши, мақсидўз, мерган, меқтар, милтиқсоз, мингбоши, мироб, мирохур, мирохўр, муаззин, мударрис, мутавалли, муфти, муф- ти аскар, мушриф, муқаррир, муқтасиб, навкар, нақиб, нақиб хўжа, ноиб, нонвой, оталиқ, от чопар, офтобачи (қумғончи), охун, ошпаз, ошмеқтар, оқо-оғо, оқсоқол, панжоқбоши, панж- садбоши, парвоначи, пояки, раис, раиси калон, рўмолчи, сай- ис, сандиқчи, сарбоз, сарбон, саррож, сарқанг, селобчи, сипо- қий, соатсоз, созанда, сувчи, соқчи, сурнайчи, сўфи, темирчи, тикувчи, тирноқчи, товоқчи, тошчи, тунқатор, туғчи, туғчи
100 Русия ФА Шарқшунослик институти, ф. 33. п. 2, 76-варақ.
101 Русия ФА Шарқшунослик институти. ф. 33, п. 2,76-варақ.
102 Хива хонлари архиви. 89-дафтар, 60,61,62,63,64-варақлар.
103 РусияФА Шарқшунослик институти. ф. 33, п. 2, 76-варақ.
боши, тўпчи, тўра, тўшакчи, удайчи, фаррош, фаррош юзбоши, хазиначи, халифа, ходимчи, хон, хоннинг пойафзалчиси, хўжа- саро, читгар, чодири, чўпон, шайх ул-ислом, шамчи, шамхолчи, шарбатдор, шарбатчи, шаҳзода, шиғовул, шоликор, шотир, эл- ликбоши, эшикоҳоси, юзбоши, йўнувчи, ўнбоши, ўтар (сарта- рош), қайиқчи, қаландар, қизиқчи, қиличкор, қози, қози аскар, қози калон, қози ул-қузот, қози урду, қоравул, қоравул беги, қуш- беги, қўшбеги, қоким.


ХУЛОСА

Ҳар бир давлатнинг бошқарув тизимида амалдор шахслар- нинг ўрни каттадир. Туркистон хонликларида ҳам олий ҳукмдор ўз ҳокимиятини махсус амалдорлар ва хизматчилари орқали амалга оширган. Асрлар давомида шарқона давлатчилик тизи- ми муайян бир тартибга кирган эди. Ўтмишда қайси бир давлат- нинг марказлаштирилган қокимияти мустақкам бўлса, у давлат ривожланган. Мазкур рисолада биз бир қатор амаллар, унвон ва мансаблар ҳамда улар эгаларининг вазифаларини Қўқон, Бухо- ро ва Хива мамлакатлари мисолида жорий этилиб, амал қилини- шини кўрдик. Албатта тадқиқотимиз доирасидан четда қолиб кетган мавзу ва масалалар кўп. Ўзбек давлатчилик тарихининг долзарб бўлиб қолишини назарга олсак, ушбу рисола бошлан- ган ишларининг давомидир. Келгусида давлатчилик тарихининг асосий мавзуларидан саналган давлат рамзлари ва уларнинг қуқуқий асосларини қадимдан ҳозирги давргача ўрганилиши жуда зарурдир.


Давлат бошқаруви билан боғлиқ муаммолардан яна бири бу жамиятдаги табақалар ва турли ижтимоий гуруҳларни ур- ганилишидир. Бунда ўтмишимизда ва ҳозирги кунларда арис- тократия мавқеини тадқиқ этилиши долзарб бўлмоқда.Мазкур миавзуларни ёритилишда генеалогия насабшунослик фани, эт- нология, геральдика .васиқашунослик (дипломатика) ва бошқа махсус тарих фанлари ёрдам беришлари аниқ. Араб ва форс тиллирида ёзилган тарихий, бадеий ва илмий асарларда ҳам биз аристократия ва жамиятнинг турли табақа ва гуруҳлари, улар- пнш' мавқсъ на мақомлари ҳақида бой маълумотларни топи- iiiiimii i мумк. Юқорида тилга олинган табақаларнинг авлодла- ри ва намояндалари қўлларида сақлканаётган юзлаб шажара ва насабномалар.иноятномалар қимматбаҳо манбаъ сифатида излаииш доирасига тортилиши мумкин. Мазкур мавзу доира-.. сига кирадиган мустабид даври аристократия ва партократия ҳақидаги илмий ишлар ҳам давр тақозоси билан ёритилиш ло- зим.
Келажакда Ўзбекистон ҳудудларида шаклланган давлатлар- нинг тарихини, уларда жорий этилган бошқарув тизимини, амаллар, унвон ва мансабларни ўрганилиши, давлат хизматчи- ларининг жамиятдаги ўринларини ўрганиш ҳам жуда муҳим- дир.
Download 35,99 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish