Химмотология



Download 4,96 Mb.
bet85/105
Sana13.07.2022
Hajmi4,96 Mb.
#786160
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   105
Bog'liq
МОТОЛОГИЯ

8.10. Пластик сурков мойлари учун тўлдирувчилар


Зичлаштирувчи пластик сурков мойларини олишда оксидланиш жараёнига инерт хоссасига эга бўлган тўлдирувчилар сифатида графит ва махаллий ишлаб чиқариш хомашёси бўлган – вермикулит олинди.
Графит - кукунсимон модда бўлиб, У-4 маркадаги коллоид графитли препаратдир (ГОСТ 6-08-431-75). Унинг зичлиги бешдан кичик, учувчан моддалар миқдори-1%, рН - нейтрал, графитнинг ишқаланиш коэффициенти ўта кичик, осон силлиқланади, боғловчилик хусусияти яхши бўлган пластик маҳсулот ҳисобланади. Унда кул миқдори 5%, намлиги 1%, олтингугурт
миқдори 0,2% ни ташкил этади. Графит кул ранг тусли, силлиқ, юмшоқ ва ялтирроқ гексогонал кристалл модда бўлиб, солиштирма оғирлиги 2,17 дан 2,3 га етади. Бунда углерод атомлари параллел текисликларда турадиган мунтазам олтибурчакнинг учларида жойлашган. Олти бурчакдаги атомлар оралиғи 1,42А0, параллел текисликлар оралиғи эса 3,35А0 га тенг. Бир текисликда жойлашган углерод атомлари ковалент, бир-бирига нисбатан турли текисликда жойлашган углерод атомлари эса ўзаро металл боғи орқали боғланган. Яъни графитнинг турли йўналишдаги мустахдсамлиги турличадир, у механик анизатроп хоссага эга. Графит ҳавода қиздирилганда қийин ёнади, аммо кислород оқимида 890°С да ёниб, СО2 га айланади.
Графит - тўлдирувчи ва антифрикцион қўшимча сифатида турли сурков мойларида кенг ишлатилади. Консистент сурков мойларига графитнинг турли сортлари қўшилади. Пластик сурков мойлари тайёрлашда фақат кул ранг пўлат рангдагиси ишлатилади. У графит рудасини бойитиш орқали олиниб, А ва Б маркада ишлаб чиқилади. Бу эса графитнинг тузилиш хоссаларига катта таъсир кўрсатади. Графитланган сиртлар мойни осон ва яхши адсорбциялайди ва металл сиртида ингичка нозик қатламни ҳосил қилади.


8.11. Пластик сурков мойларини ишлаб чиқариш


Совунли қуюқлаштиргич доначаларининг шаклланиши қуйидаги босқичлардан ўтади: кристаллизация марказларининг (зародышларнинг) ҳосил бўлиши, ушбу марказларнинг ўсиши ва ривожланиши. Совунли доначалар кристаллизациясининг биринчи маркази совун молекулаларининг (ассоциат) маьлум бир комбинациясини ташкил этади, унинг кейинги ўсиши ва доначаларнинг оптимал ўлчамда ҳосил бўлиши совун молекулаларининг тўйинтирилган эритмадан кристалл зародыш юзасига диффузияси натижасида ҳосил қилинади. Шундай қилиб, совунли сурков мойлари структурасининг шаклланиши мицеллалар ҳосил бўлиши билан, улардан кейинчалик тўқималар қурилиши билан (мицеллярли структуралар) ва сурков моцига пластиклик ва бошқа ҳарактерли хусусиятлар берувчи сурков мойи структурали каркасининг шаклланиши билан боғлиқ.
Сурков мойларини тайёрлаш жараёнлари асосан даврийдир, лекин сўнгги йилларда ярим узлуксиз ва узлуксиз жараёнлар кенг тарқалмоқда. Совунли сурков мойларини даврий ишлаб чиқариш жараёни қуйидаги такрорланувчи операциялардан иборат: дозировка ва компонентларни юклаш, ёғли ҳом ашёни совунлаш ва намликни йўқотиш, қуюқлаштиргични термомеханик диспергирлаш, қоришмани совутиш, алоҳидалаш операциялари ва расфасовка қилиш.
Ярим узлуксиз ишлаб чиқаришда сурков мойларини тайёрлаш босқичларидан бири (кўпинча совунлаш) даврий, қолган босқичлар – узлуксиз бўлади. Сурков мойларини тайёрлашнинг ярим узлуксиз жараёнига тайёр кукун ҳолидаги совунларда тайёрлаш жараёни киради. Компонентларни аралаштириш даврий ишловчи аппаратларда амалга оширилади. Яхшилаб аралаштирилгандан сўнг мойдаги бир жинсли совун дисперсияси сурков мойи қоришмасини тайёрлаш мақсадида иситиш аппаратидан ўтади; ундан сўнг совутиш, гомогенизациялаш, фильтрлаш ва деаэрация қилиш жараёнлари боради. Сурков мойларини ишлаб чиқаришнинг узлуксиз жараёни ишлатилаётган қурилманинг доимий загрузкаси орқали, ҳамма ишлаб чиқариш босқичлари узлуксиз бўлганда амалга оширилади.
Ишлаб чиқаришнинг у ёки бу усулидан фойдаланиш сурков мойларини ишлаб чиқариш ҳажми ва таркибига боғлиқ бўлади. Ҳозирги пайтда узлуксиз схемалар умумий кўламдаги сурков мойлари учун ишлаб чиқарилмоқда (литийли, мураккаб, кальцийли ва бошқалар).

Download 4,96 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   105




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish