Хамроев Халим Розикович "макроиктисодиёт"



Download 1,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet69/79
Sana18.07.2022
Hajmi1,57 Mb.
#819922
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   79
Bog'liq
makroiktisodiyot

20-МАВЗУ


Мамлакат еки регион канчалик жахон иктисодиѐтига интеграция булган 
булса, у шунга купрок халкаро мехнат таксимоти имкониятлари ва узининг 
нисбий устунликларидан фойдалана олади. 
Мамлакат иктисодиѐтини жахон иктисодиѐти билан нима сабабдан кушиш 
керак, бошка давлатлар билан иктисодий алокаларни, савдони олиб бориш нима 
беради ?, куйидагиларни беради : 
1)
мамлакат микѐсида даромад ( корхона микѐсида фойда); 
2)
ихтисослашув (у эса хажм эффектини хамда абсолют ва нисбий устунликни 
беради) ; 
3)
харажатларни камайтириш; 
4)
ортикча ишлаб чикаришни йукотиш; 
5)
ишлаб чикариш усишини экспорт килиш; 
6)
узимиз ишлаб чикара олмаган нарсага эга булишимиз керак; 
Мамлакат иктисодиѐтининг очиклик даражасини куйидаги
курсаткичларг
а караб аниклайдилар;
а) ЯММда ташки савдонинг хиссаси
б) ишлаб чикариш хажмида экспортнинг хиссаси; 
в) истеъмолда импортнинг хиссаси; 
г) ички инвестицияга нисбатан чет эл инвестицияларининг хиссаси. 
Юкорида 
айтганимиздек, Европанинг кичик индустриал давлатлари, 
иктисодиѐтнинг энг юкори очиклигига эга. Масалан ялпи миллий махсулотда 
ташки савдонинг хиссаси Голландия, Бельгия, Авсрия каби давлатларда 55 – 70 %, 
уртача катталикда булган Франция 40 - 45% ташкил этади. АКШ, Россия, Хитой, 
Хиндистон каби гигант мамлакатларда, уларнинг ривожланиши даражасидан 
катъий назар, 20 % дан ошмайди.
Бунинг сабаблари куйидагича : 
-
жуда катта ички бозорга эга булганлиги; 
-
хом - ашѐ билан анча яхши таъминланганлиги; 
-
АКШ учун икки томони денгиз, икки томонда биттадан 2 тагина кушнига эга 
булганлиги ва бошка индустриал давлатлардан узок жойлашганлиги; 
-
Колган давлатлар учун, узок вакт ѐпик иктисодий ривожланиш моделига эга 
булганликнинг асоратидир. 
Миллий иктисодиѐтнинг очиклигини улчаш юкоридаги 4 курсаткичдан 
ташкари, яна кушимча 2 та курсаткич фойдаланади:
а) агар давлат 2 та валюта курсига эга булган булса, бу курслар уртасидаги
фарк 20 % дан ошмаслиги керак ( Узбекистонда хозирча бу фарк 300 % дан хам 
ошиб кетади). 
б) агар давлат экспорт ва импортни тартибга солса, тартибга солинадиган 
кисми 20 % дан ошмаслиги керак ( Узбекистонда эса деярли 100 % тартибга 
солинади). 


Миллий иктисодиѐтнинг очиклиги «узаро богликлик» ва «нозиклик» , 
«калтислик» тушунчалари билан хам богликдир, яъни иктисодиѐт канчалик очик 
булиб бораверса, бир томондан вужудга келадиган мувозанатсизлик, 
диспропорцияларни биргаликда хал килишга тугри келади, иккинчи томондан, 
жахон бозоридаги узгаришлар ички бозорга борган сари кучли уз акс - садосини 
кайтаради. Масалан, Жахон бозорларида нефть нархи ошса, миллий иктисодиѐтга 
кучли таъсир килади, жахон бозорида катта партияда олтин сотилса, ички бозорда 
олтиннинг нархини тушушишига олиб келади ва хоказо. 
Кейнс назарияси буйича, самарали талаб (Y) назарияси ташки дунѐни 
хисобга олганда куйидагича: 

Download 1,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   79




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish