Хамроев Халим Розикович "макроиктисодиёт"



Download 1,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet71/79
Sana18.07.2022
Hajmi1,57 Mb.
#819922
1   ...   67   68   69   70   71   72   73   74   ...   79
Bog'liq
makroiktisodiyot

валюта курси
дейилади. Масалан, 



доллар – 245 сум. Аммо бошка товарлардан фаркли уларок валюта курси, яъни бир 
пул бирлигининг бошка пул бирлигига нисбати тескари йуналишда хам укилиши 
мумкин ( 1 доллар = 25 рубль еки 1000 рубль = 40 доллар деб). 
Курс муносабатларининг асосида нима етади? Олдин тилло фундаментига 
асосланиб миллий валюта курслари аникланган. Масалан Россияда биринчи жахон 
урушидан олдин (1913 й) 1 рубль = 0,77423 г. тиллога тенг булган ва банкноталар 
эркин тиллога алмаштирилган. Энг охирги АКШда 1933 йилда 35 доллар – унция 
олтинга ( 31,1 грамм) алмаштиришда карор килиниб, 60 йилларнинг охиригача 
ишлаб келган. Бу АКШ иктисодиѐтни хонавайрон хам килган. 
Хозирги кунда валюталарни солиштиришда асос буладиган нарса - партнер 
мамлакатнинг товарларининг уртача нархи олинади. Албатта ракиблар фойда олиш 
учун бу курсни уз фойдаларига хал килишга харакат киладилар ва паритетга 
нисбатан юкори ва пастга харакат килади. Аммо ракобат кураши бор жойда , у 
мувозанатга интилади. 
Агар бозор курслари паритетдан узоклашган булса, товар ва капиталлар 
окими юкори рентабелли томонга караб окади ва окибатда мувозанатга келтиради. 
Аммо валюта курслари иктисодий ривожланишнинг нотексилигини акс этиб, анча 
бекарордир, у кутиш, куркув, об-хаво каби куплаб омиллар таъсирига тезрок 
учрайди. 
4 - 
саволга
жавоб
Валюта курсининг 2 хили ажратилади:
а) катъий белгиланган валюта курси. Бунда бирор валютага нисбатан ( 
доллар, марка, иен, франк каби бакувват валюталарга нисбатан) белгиланган курс. 
Узбекистонда шу курс долларга нисбатан олиб кулланилади. 
б) сузиб юрувчи курс. Бозор паритетидан келиб чикадиган курс. 
Катъий белгиланган курснинг устунликлари :
- таваккални камайтиради: 
-
савдо ва молия билан боглик булган ноаникликни камайтиради; 
-
Катъий белгиланган курснинг камчиликлари, куйидаги саволларга жавоб 
беришда хукумат хато килиши мумкин: 
-
Качон ва кандай тез бу курсни узгартириш керак? 
-
Кайси даражада валюта курсини ушлаб туриш? 
-
Кайси валютага нисбатан катъий балгилаш керак? 
-
Валюта курсини кайси усуллар билан куллаб кувватлаш керак?
Бу уринда Роберт Лукас (Нобель мукофоти лауреати) нинг фикри тугри: 
«Мукаммал маълумот йук, мукаммал инсонлар йук, шунинг учун мукаммал 
карорлар йук».


Сузиб юрувчи курснинг устунликлари:
-
хукуматнинг хатоларидан саклайди; 
-
монетар жихатдан автономияга эга, яъни мустакил равишда уз монетар 
сиѐсатини амалга ошира олади. 
Камчиликлиги: - иктисодиѐтда бекарорлик. 
Валюта курсини баркарорлаштиришнинг 4 асосий усули бор: 
А) Захиралардан (тилло - валюта) фойдаланиш. 
Агар курсни кутармокчи булса, марказий банк интервенция килиб, чет эл 
валюталарини сотади, агар туширмокчи булса, уз валютасини сотади. 
Б) Савдо чеклашлар сиѐсати (протекционизм) фойдаланилади :
-
экспортни рагбатлантириш; 
-
экспортни субсидиялаш; 
-
импортни квота ва тарифлар билан чеклаш; 
-
импортни такиклаш (кам кулланилади); 
В) рационлаштириш – экспортчилардан келадиган валюта тушумини импортчилар 
фойдасига кайта таксимлаш. Узбекистон 1995 йилдан куллаб келмокда. 
Г) Ички макро сиѐсатдан фойдаланиш. Бунда киммат пуллар сиѐсатидан 
фойдаланиш мумкин. 
Катъий белгиланган валюта курсида монетар сиѐсатнинг самараси паст, 
фискаль сиѐсатнинг самараси капитал, иш кучи мобиллигига тугри пропорционал, 
яъни мобиллик юкори булса, самарали, мобиллик паст булса, самараси паст. 
Сузиб юрувчи курсда монетар сиѐсатнинг самараси юкори булади, фискаль 
сиѐсатнинг самараси мобилликка тескари пропорционал, яъни мобиллик паст булса 
самара юкори, мобиллик ошиб бориши билан самара пасайиб боради. 
Агар молия бозори яхши ривожланмаган булса, катъий белгиланган курс 
маъкул.
Молия бозори яхши ривожланган булса, сузиб юрувчи курс маъкул. 
Нега бизда 

Download 1,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   67   68   69   70   71   72   73   74   ...   79




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish