Хамроев Халим Розикович "макроиктисодиёт"



Download 1,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet66/79
Sana18.07.2022
Hajmi1,57 Mb.
#819922
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   79
Bog'liq
makroiktisodiyot

Мамлакатлар 
1960 - 1973 
1973 – 1985 
АКШ 
2,65 
1,24 
Франция 
4,54 
1,65 
Германия 
3,50 
1,88 
Япония 
9,35 
2,90 
Буюк Британия 
2,65 
1,16 
Бунинг сабаблари куйидагилар деб хисобланади:
а) ахоли фаровонлиги ошиши билан, истеъмол даражаси ЯММ да усмокда ва 
окибатда инвестиция камаймокда; 
б) фонд билан куролланиши даражасини кутариш кийинлашиб бормокда; 
в) мехнат сифати яхшиланиши сусаймокда ( аѐллар, уй эгалари, иммигрантлар 
ишга жалб килиш усганлиги туфайли); 
г) катта ойликлар олаетганликлари учун мехнат килиш мотивациялари 
сусаймокда; 
д) инвестиция мехнат унумдорлиги анча паст булган хизмат курсатиш 
сохасига купрок куйилмокда; 
е) ахоли ( биринчи навбатда илгор давлатларда) усиши секинлашмокда. 
Энди шундай саволга жавоб топишга харакат килайлик: «Иктисодий усиш 
керакми?» 


Бу саволга «Йук» деювчиларнинг ( улар озчилик) аргументлари:
а) атроф – мухит ифлосланади ( саноат шовкини, чикиндилар, сув ва хавонинг 
ифлосланиши…); 
б) иктисодий усиш хамма муаммоларни хал кила олмайди ( масалан, 
камбагаллик муаммоси таксимот билан боглик деб хисоблашади); 
в) тез усиш кишилар уртасида нотинчлик ва ишончсизликни келтириб чикарар 
эмиш; 
г) ишдаги рохат, ижод камаяр эмиш; 
д) кишиларни умумий муаммоларини хал килишда ахлликларини 
камайтиради. 
Бу саволга «Ха» деювчиларнинг ( улар купчилик) аргументлари:
а) 
иктисодий усиш эхтиежларнинг чексизлиги ва ресурсларнинг 
чегараланганлиги уртасидаги конфликтни сусайтиради; 
б) социал максадларни танлашда ( масалан, соликми, фойдами еки иш хакими) 
зиддиятни камайтиради; 
в) экологик муаммоларни хал килиш имкониятини беради. Масалан, урмонни 
кесиш урнига альтернатива топилса, урмон колади; 
г) иктисодий усиш – таксимотда адолатга эришишнинг бирдан бир йулидир; 
д) иктисодий усиш ноиктисодий муаммоларни хал килишга хам пойдевор 
яратади ( масалан, узлигини билиш, ишдан рохатланиш каби). 
4 - 
саволга
жавоб
Хар хил даврда, иктисодий усишнинг хар хил моделлари таклиф килинган. 
Уларнинг айрим машхурларини курамиз:
а) К.Маркснинг кенгайтирилган такрор ишлаб чикариш модели: у ишлаб 
чикаришни 2 га булади:
I - булинма – ишлаб чикариш воситаларини ишлаб чикариш.
II - булинма – истеъмол буюмлари ишлаб чикариш. 
Иктисодий усишнинг мухим шарти I булинма махсулотлари тулик 
реализация килиниши керак. 
б) талаб омилига асосланган модел (Кейнсча модел). Бунда 3 та муаммо курилади: 
-
иктисодиѐтни усишини потенциал имкониятини аникловчи омиллар; 
-
иктисодий усишни баркарор таъминловчи макроиктисодий категорияларнинг 
узаро богликлиги; 
-
баркарор усишга эришиш характери; 
бу моделнинг хусусияти шундаки, улар талаб автоматик равишда таклифга, 
жамгариш эса инвестицияга тенг эмас. Жамгариш хиссаси баркарор булса 
иктисодий усиш бор, булмаса, уни баркарор килиш учун давлат аралаши керак. 


Иктисодий усиш булиши учун тулик бандлик булиши керак, бу эса доимий 
иктисодий усиш даврида мумкин. Демак, бу икки нарсани: тулик бандлик ва 
иктисодий усишни бирга ечиб бориш керак. 
в) неоклассик моделлар: бунда асосий эътиборни ишлаб чикариш омиллари ва 
улардан оптимал фойдаланишга каратадилар. Улар 1928 йилда америка 
иктисодчиси П.Дуглас ва математиги Х.Кобб томонидан ишлаб чикилган ишлаб 
чикариш функциясига таянадилар: 

Download 1,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   79




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish