Хамроев Халим Розикович "макроиктисодиёт"



Download 1,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet48/79
Sana18.07.2022
Hajmi1,57 Mb.
#819922
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   79
Bog'liq
makroiktisodiyot

Ташки сабаблар 
– ташки савдодан келадиган киримнинг камайиб кетиши ( 
жахон бозорида шу мамлакат экспорт киладиган ва импорт киладиган 
товарларнинг нархи узгариши окибатида), ташки савдо ва тулов баланси 
колдигининг салбий булиши, куп экспорт ва импорт килинадиган давлат билан 
ташки иктисодий алоканинг узгариши ва бошкалар. 
Ички сабаблар
– халк хужалик структурасининг деформация булиши ( Эски 
СССРда, огир саноат хаддан зиеду, истеъмол сектори яхши ривожланмаган 
булгани каби), инфляцияга карши курашда хужалик механизмининг яхши 
ишламаслиги, капитал маблагларининг имконияти ортикчалиги ва самарасининг 
пастлиги, иктисодий алокаларнинг узилиб кетиши ( эски СССРнинг урнида 
вужудга келган давлатларда). 
Инфляция келиб чикиш сабабларига караб уч хилини ажратадилар:
а) 
талаб инфляцияси
– ялпи талаб даражасидан ишлаб чикаришнинг оркада 
колиши, бошкача айтганда, куп пул хажми кам товар хажми учун ов килади. Нарх 
усиши билан фойда усади, натижада тадбиркорлар ишлаб чикаришни кенгайтиради 
ва иш хакини оширади, бу талабни оширади талаб эса нархни ошишига олиб 
келади; 
б) харажатлар инфляцияси ( еки 
таклиф инфляцияси
) харажатлар ( хом-аше, 
екилги, импорт бахолар, казиб олишнинг узгариши, транспорт харажатларининг 
ошиши), иш хакининг ошиши ( сиесий, ижтимоий ва бошка сабаблар туфайли) 
натижасида корхона товарларининг нархи усишига сабаб булади; 
в)
кутиш инфляцияси
– инфляцияни еки бошка негатив ходисани кутиш 
инфляциясининг келиб чикишига, унинг чукурлашишига сабаб булади. Ноаниклик, 
асабийлик, келажак тугрисидаги вахимали уйловлар нарх усишига кучли таъсир 
килади. Бу албатта назарий жихатдан, реал хаетда эса инфляциянинг 3 шакли 
кушилиб кетган булади – талаб хам, таклиф хам, кишиларнинг кутишлари хам уз 
хиссасини кушади. 
Инфляцияни улчаш
учун индекслар, хар хил йилларда бахоларнинг 
нисбати фойдаланилади. Бунинг учун истеъмол бахолар индекси, улгуржи бахолао 
индекси, ЯММ дефлятори ва экспорт, импорт нархларнинг индексидан 
фойдаланилади. 
Бахо индекси (I) – жорий йилдаги бахо (Pt) нинг базис йилдаги бахога (Pb) 
нисбатидир. 
I = 
Pt . 100 
Pb 



Download 1,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   79




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish