Хамроев Халим Розикович "макроиктисодиёт"



Download 1,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet56/79
Sana18.07.2022
Hajmi1,57 Mb.
#819922
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   79
Bog'liq
makroiktisodiyot

Бандлик даражаси
деганда, маълум бир вактда иш билан бандларнинг бутун 
иш кучига булган нисбати сифатида аникланади. 
3-
саволга
жавоб
Ишсизлик бозор тизимида ишчи кучига булган талаб ва таклифнинг тухтовсиз 
узгариши окибатидир. 
Ишсизлик даражаси регистрация килинган ишсизларнинг ялпи иш кучига 
булган ва фоизларда ифодаланган даражасидир. У Швед ва Япон мехнат бозори 
мамлакатларида 2 % атрофида, колган ривожланган мамлакатларда эса 6 – 12 % ни 
ташкил этади ( 90 йилларда). Бу 80 ва 70 йилларга нисбатан анча юкори курсаткич 
булиб, бу муаммо ривожланган давлатларда мухим булиб бормокда. 
Ишсизликнинг куйидаги турларини ажратадилар:
а)
Фрикцион ишсизлик
– ишчи кучига талаб ва таклиф доимий равишда 
узгариб туради, бунинг окибатида ишловчи вактинча ишсиз булиб колиши мумкин. 
б)
Структуравий ишсизлик
– ишчи кучига талаб ва таклиф техника ва бошка 
омиллар туфайли бир - бирига мос келмай колади ( тармок, соха, регион жихатдан), 
окибатда ишсизлик пайдо булади. 


в)
Цикллик ишсизлик
– ишчи кучига талаб, иктисодий кризис, ишлаб 
чикаришнинг кискариш пайтида таклифдан кескин камайиб кетади, окибатда 
ишсизлик пайдо булади. 
Бу уч асосий турдан ташкари, яна: 
-
махсус ишсизлик, улаетган касбларга нисбатан пайдо булади; 
-
ихтиерий ишсизлик, бу кишиларни уз хохишлари билан ишни 
ташлашларидир.
-
Ишсизликнинг табиий даражаси уз ичига фрикцион ва структуравий 
ишсизликни олади ( АКШда у хозир 5 – 6 % ташкил этади). Ишсизликнинг 
табиий даражасида ишлаб чикариш кувватларидан кам деганда 86 % и 
ишлатилади, бунда ишчи кучига талаб ва таклиф иш хаки ва бахолар мувозанат 
холатда булади. 
Ишсизликнинг муддати - ишда уртача ишсиз холатда булган танаффус 
тушунилади. Бу цикллик ишсизликда узок, структуравий ишсизликда камрок, 
фрикцион ишсизликда ундан хам кам булади.
Ишсизликнинг 
классиклар
содда килиб тушунтиришади : иш хакининг 
пасайиши, мехнатга булган талабни демакки бандликни оширади, ишсизликни 
камайтиради. Иш хаки усса мехнат таклифи усади, аммо талаб усишини ушлайди. 
Артур Пигу узининг ишсизлик назариясида ( 1903 йилда) «Пигу эффекти» ни 
киритди. Пигу Эффекти – бандлик стихияли тартибга солиб турувчи механизм деб 
каралишдир. Депрессия пайтида иш хаки бахога нисбатан секинрок камаяди, хатто 
камаймаслиги хам мумкин. Демак, истеъмол талаби депрессия булса хам, анча 
юкорида даражада булади. Депрессия даврида фоиз пастлигини хам хисобга олсак, 
бу жонланиши учун пойдевор хисобланади. 
Кейнс буйича
бандлик даражаси самарали талаб функциясидир. Истеъмол 
товарлари ва инвестицияга талабнинг усиши жамиятнинг самарали талабини 
оширади, шу билан бандлик даражаси усади. Кейнс давлат томонидан ижтимоий 
ишларни ( йул куриш, кучаларни тозалаш…) ташкил этиш вазифасини илгари 
суради. 
Кейнс буйича мехнатга талаб ва таклиф уртасида мувозанат мехнат бозорида 
ортикча ишчи кучи булган шароитда ( табиий ишсизлик даражасида) содир булади. 
Пигу эффектини хозирги замонда ривожлантириб, 

Download 1,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   79




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish