Геотехнологик усулда казиб олишнинг физик-кимёвий асослари ва жараёнлари



Download 14,27 Kb.
bet1/2
Sana25.02.2022
Hajmi14,27 Kb.
#268287
  1   2
Bog'liq
0202202020202(1)


ГЕОТЕХНОЛОГИК УСУЛДА КАЗИБ ОЛИШНИНГ
ФИЗИК-КИМЁВИЙ АСОСЛАРИ ВА ЖАРАЁНЛАРИ

Тог жинси массивларининг физик-кимёвий хусусиятлари

Фойдали казилма конларини казиб олишда тог жинслари массивининг гидравлик хусусияти бир мунча катта ахамият кашф этади. Гидравлик хусусиятнинг асосий гурухи фильтрация хисобланади. Фильтрацион хусусият биринчи навбатда говакликка боглик, яъни тог жинси таркибидаги минерал булаклари ёки уларнинг агрегатлари орасидан утган барча бушликлар йигиндиси.


Умумий говаклик - бушлик ва говакларнинг умумий хажмини тог жинси хажмига нисбати.
Динамик говаклик - факатгина суюклик фильтрланиши мумкин булган говаклар, купинча уни очик (самарадор) говаклик хам дейилади.
Тог жинсларини узидан суюклик ва газларни утказиш утказувчанлик ва фильтрация коэффициентлари билан характерланади. Самарадор, мутлок ва нисбий утказувчанликлар мавжуд
Бу хусусиятлардан ташкари тог жинсларини гидравлик хусусиятларига куйидагилар хам киради: намни узида саклаш, сув узатиш, сувга чидамлилик, капилярлик, шишиш, торайиш, адсорбция, ва хакозо.
Фойдали казилма конларини геотехнологик усул билан казиб олишда тог жинслари массивининг бир алохида механик ва акустик хусусиятларини хам хисобга олиш зарур. Алохида механи хусусиятларга, мустахкамлик, каттиклик, пластиклиги киради.
Геотехнологик усулнинг асосида физикавий ва кимёвий жараёнлар ётади. Физик жараёнлар фойдали казилмани шаклини, ташки куринишини ва физик хусусиятларини узгартиради. Кимёвий жараён фодали казилмаларни кимёвий таркибини ва кимёвий хусусиятини узгартиради. Хар бир геотехнологик усул бир эмас бир неча турли хил жараёнларни уз ичига олади, уларнинг бири - асосий, бошкаси - ёрдамчи, учунчиси - таъминловчи хисобланади.
Асосий жараёнларга фойдали казилмани казиб олиш билан боглик булган жараёнлар киради. Масалан: фойдали казилмани харакатчан холатга утказиш, казиб олиш майдонида ишчи агентларни етказиб бериш, махсулдор флюидларни ер юзасига узатиш.
Таъминловчи жараёнларга казиш жараёнларини бажаришга имкон яратиб берувчи жараёнлар киради. Буларга ишчи агентларни тайёрлаш, конни очиш ва тайёрлаш жараёни, махсулдор флюидларни кайта ишлаш, казиб олиш улчамларини бошкариш ва назорат килиш, сифат ва бошкалар киради.
Ёрдамчи жараёнларга энергия таъминоти, казиб олиш ускуналарини ремонт килиш, казиб олиш ишларининг геолого-маркшейдерлик таъминоти.
Турли хил эритувчилар ёрдамида купчилик фойдали казилмаларни харакатчан холатга утказиш мумкин. Бундай утиш фойдали казилма ва эритувчини узаро таъсирлашуви механизми билан фаркланувчи, ишкорлаш ва эритиш жараёни натижасида содир булади.
Эриш фойдали казилма кимёвий таркибини бузмасдан диффузия ва молекулалараро таъсирлашув натижасида содир булади. Эритиш жараёни асосида галит, сильвин бишофит ва бошка сувда эрувчи тузларни бургулаш скважиналари ёрдамида казиб олиш ётади.
Ишкорлаш натижасида фойдали казилмани кимёвий таркиби узгариб эритмага айланади. Ишкорлаш усули оркали маъдандан металлар, уларнинг тузлари ва оксидлари ажратиб олинади.
Ишкорлаш агенти сифатида кислоталар ва тузларнинг сувли эритмалари кулланилади.

Эриш жараёни - икки: каттик ва суюк мухит орасида борадиган гетероген реакция.


У куйидагича:
эритувчини эрувчи модда юзасига келиши;
эритувчи ва эрувчи моддани узаро таъсирлашуви (фазалар аро жараён)
эриган моддани эриётган модда юзасидан ажралиши (диффузион жараён)
Эриш тезлиги эриётган модда юзасининг киялик бурчагига ва эритувчининг хароратига боглик. Бу вактда у босимга кам боглик булади. Тузларни эритиш табиати жуда мураккаб, эримайдиган компонентлар хисобига янада мураккаблашади.
Ишкорлаш жараёни эритиш жараёнига караганда янада мураккаброк. У булаклар улчами ва шакли, катлам узунлиги, эритувчи концентрацияси, суюкликлар харакатини гидродинамикасини таъсирини хисобга олувчи мураккаб дифференциал тенглама билан ёзилади. Ишкорлашга асосланган минералларни кимёвий ажратиб олиш усули, асосан фойдали компонентни саралаб ажратиб олишга каратилган. Ишкорлаш жараёни механизми эриётган минерал таркиби ва структураси, кристал панжарасидаги кимёвий богланиш характери, эритувчининг физика-кимёвий хусусиятлари комплекси билан аникланади. Ишкорлаш асосида куйидагилар ётиши мумкин:

Download 14,27 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish