Халцаро бобур фонди


бо ғи й эдилар, ис-  лом эли била  ё ғи й



Download 11,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet21/185
Sana18.03.2022
Hajmi11,32 Mb.
#499956
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   185
Bog'liq
Zahiriddin Muhammad Bobur. Boburnoma (tabdil)2008

бо ғи й
эдилар, ис- 
лом эли била 
ё ғи й
э д и л а р “ .
Н азм да м утойиба в а з и я т л а р и н и акс 
эттириш , сўз ўйини қилиб бир сўзни и к к и
м аъ но д а қ ў л л а й олиш м аҳ о р ати айниқ- 
са қ а й д э т г у л и к д и р . Бобур С а м а р қ а н д
ҳ о ки м и Ф ўлод(П ўлат) Султонга ўз шеър- 
л ар и д ево н ини юбориб, м ак ту б га уш бу 
қ и т ъ а с и н и ҳам илова қ и л а д и к и , тўртин- 
чи м иср ад аги „Ф ў л о д “ сўзи ҳам ҳоким- 
н и нг исми, ҳам п ў л ат (қ а т т и қ ) маъно- 
л а р и н и и ф о д а л а г а н и т у ф а й л и и й ҳ о м
сан ъ а ти к у зати л ад и :
Ул сарвнинғ ҳаримиға гар етсанг, эй сабо,
Бергил б у ҳажр хастасидин ёд кўнглига.
Раҳм айлабов соғянм ади Б обурви ,
бор ум ид
Солгай Х уд о й раҳм ни Ф ўлод кўи гл и га .
Сўнгги м и ср ан и ў қ у в ч и қ у й и д аг и ч а 
и к к и хил м азм у н д а идрок эта олади:
Б и р и н ч и с и : Х у д о Ф ў л о д ( с у л т о н )
к ў н г л и г а раҳм солсин.
И к к и н ч и с и : Худо ун и н г пў л ат кўнг- 
ли га раҳм солсин.
И й ҳ о м д е к н о з и к б а д и и й с а н ъ а т н и
даҳо А л и ш ер Н авоий „хосса (ю ксак) маъ- 
н о л а р “ ни и ф о д а л о в ч и воси та деб қ а й д
этган и м аъ л у м д и р .
Д а р ҳ а қ и қ а т , ю қ о р и д а ги қ и т ъ а н и н г
тўр тинч и м иср асид аги и к к и х и л мазмун- 
ни сезган китобхон и ж о д к о р салоҳияти- 
га қ о й и л қолади.
Шоҳ асар „Б о б у р н о м а“да и л м и й маъ- 
л у м о т л а р н и н г б еҳ ад к ў п л и г и ва у л а р
ҳ о з и р г и т а р м о қ л а ш г а н ф а н л а р н и н г эл- 
л и к к а я қ и н с о ҳ а л а р и г а м а н с у б л и г и н и
инобатга о л сак, „ В а қ о е ъ “ — „Бобурно- 
м а “ ни қ о м у с и й — э н ц и к л о п е д и к асар 
д ей и ш м у м к и н . Чунончи:
*
1. [ ^ ,Б о б у р н о м а “ — т а р и х и й а с а р .
Унда XV асрн ин г охири — XVI аср н ин г 
б ири нчи я р и м л а р и г а ч а Х уросон, Мова- 
роуннаҳр, Ҳ индистонда кеч ган м уҳим та- 
р и х и й в о қ еа л а р ўз акси н и т о п ган и д ек, 
асарда юзлаб т ар и х и й ш а х с л а р н и н г ном- 
л ар и бор. У л а р н и н г ай р и м л а р и ҳақида- 
ги м а ъ л у м о т л а р ҳ а р қ а н д а й т а р и х и й
асарда т о п и л м ай д и ган ноёблиги, муҳим- 
л и ги билан о л и м л а р н и ҳам лол қолди- 
ради.
Агар „Б обурном а“ ёзилм аса, бизнинг 
Ҳусайн Б ойқаро ва А ли ш ер Н авоий ҳаёт- 
л а р и , ф а о л и я т л а р и ва и ж о д л а р и , хусу- 
сан, ш ахслари ҳақ и даги тасаввурларим из 
ан чай ин ю заки бўлиб қолган бўларди.
А й н и қ са, т ем у р и й л а р с а л т ан ат и н и н г 
т а н а з з у л и й и л л а р и д а г и т а р и х и й ж ан г- 
ж а д а л л а р , и н қ и р о з саб аб л ар и , Ҳ у сай н
Б о й қ а р о д е к б у ю к п о д ш о ҳ н и н г , Б обур 
ибораси билан ай тган д а, „Тем урбек ўр- 
нида б ў л ган “ Ҳ усайн Б о й қ а р о н и н г суст- 
к а ш л и г и , Ш а й б о н и й х о н н и қ а қ ш а т қ и ч
ҳ у ж у м билан ен гиш ў р н и г а мудофаа би- 
л а н ч е к л а н г а н л и г и , Ҳ у с а й н Б о й қ а р о
ф а р з а н д л а р и н и н г базм у созда м о ҳ и р у , 
ж а н г у ж а д а л д а я р о қ с и з л и г и Бобур то- 
монидан т а ҳ л и л этиб берилган.
www.ziyouz.com kutubxonasi


БОБУРНОМЛ
17
„Б о б у р н о м а “да т а р и х и й ноқеа-ҳоди- 
с а л а р н и н г юз бериш и сабаб ва оқибат- 
л ар и ўта п у х т а л и к , т е р а н л и к билан ўэ 
т а л қ и н и н и топган.
„Б о б у р н о м а“ китобхон учун гўё кўп- 
с е р и я л и ф и л ь м . Б у улуг к ў згу д а д ея р л и
50 й и л л и к М овароуннаҳр, Хуросон, Ҳин- 
дистон ва у л ар га ёндош м а м л а к а т л а р д а
к е ч га н воқ еа-ҳо ди сал ар т и э и л и ш и б ки- 
тобхон к ў з ўнгида н а м о й и ш этилади. Ш у 
м аъ н о д а „Б о б у р н о м а“ ни а ж о й и б воқеий 
т а р и х и й ром ан д е й и ш м у м к и н . Ч у н к и
ж а н г-ж а д а л л а р т а р и х и й аса р лар даги д ек
ҳ и с о б о т - а х б о р о т т а р з и д а э м а с , б а л к и
бадиий асарга хос юз х ил қ и ё ф а л и , феъл- 
атворли к и ш и л а р ф а о л и я т и тасвири ор- 
қ а л и к ў р сат и л а д и .
Т а р и х и й ш а х с л а р н и н г я к к а ш ахси- 
ят, д ав л ат б о ш ли ғи , л а ш к а р б о ш и сифа- 
т и д а г и ф а о л и я т л а р и н и н г к ў п қ и р р а л и
т а л қ и н и ва т а ҳ л и л и бу асар учун хосли- 
ги ни Ҳ у сайн Б о й қ а р о ш а х с и , т а р и х и й
қ и с м а т и , ш а х с и й ва о и л ав и й ф о ж и аси
сабаблари ху су си д аги м а ъ л у м о т л а р би- 
лан исботл аш га ҳ а р а к а т қ и л а м и з .
Бобур Ҳ усайн Б о й қ ар о сал тан ати ва 
н у ф у з и н и А м у р Т ем у р б и л а н қ и ё с л а б
у л у ғ л а й д и , уни ч и н ю р а к д а н темурий- 
л а р н и н г энг у л у ғ п о д ш о ҳ л а р и с аф и д а 
қ ад р л ай д и .
Бобурнинг ф и к р и ч а , Ҳ усайн Бойқа- 
ро ва ф арзан длари бир ёқадан бош чиқа- 
риб, Бобур ва унга ў х ш аган л а р н и ўз ит- 
т и ф о қ ч и л и г и г а чорлаб, ш а й б о н и й л а р га
қ а р ш и к у р а ш и л с а , уни енгиб бўларди.
Л е к и н Ҳ усайн Б ойқаро худди Муҳам- 
мад Х оразм ш оҳ йўл қ ў й ган хатони так- 
рорлайди: ўз ф ар зан д л а р и , Бобур, Хис- 
равш оҳ, Зун нун арғун ва Ш оҳбекларнинг 
ҳар бирига ўз қ а л ъ а с и н и м устаҳкам лаб, 
ғ а н и м г а н и с б а т а н м у д о ф а а н и т а ш к и л
қ и л и ш ю засидан м ак ту б л ар йўллайди; бу 
хато т ак т и к а с и н и бир вақ т л ар и қ ўл кел- 
ган ўз т ар и х и й таж рибаси билан асослаш- 
га уринади.
„ В а қ о е ъ “ да Б о б у р бу ҳ а қ д а ё з а д и
(м атн табдили): „У ш бу ф у р сат л ар Сул- 
тон Ҳ усайн м ирзодан Б ад и у ззам о н мир- 
зога, м енга, Х и с р а в ш о ҳ га ва З у н н у н г а 
бир м а з м у н д а у з у н д ан -у эоқ м а к т у б л а р
кел д и ...
М азм уни бу эд и ки : „Султон А ҳ м ад
м ирзо, Султон М аҳм уд мирэо ва Улуғ- 
бек м ирзо — уч ога-ини и т т и ф о қ қ ил и б
ю риш қ и л ғ а н л а р и д а мен Мурғоб ёқаси- 
ни бер китд им . М ирзолар я қ и н етиб ҳеч 
иш қ и л а олм ай қай ти б к етд и л ар . Ҳозир 
ҳ ам а г а р ў э б а к ( ш а й б о н и й л а р ) ю р и ш
қ и л са , мен Мургоб ёқасини беркитай, Ба 
д и у з з а м о н м и р з о Б а л х , Ш а б у р г о н ва 
А нд х у д қ ў р ғ о н л а р и г а с а қ л а й оладиган 
к и ш и л а р и н и қўйиб, ўзи Гурзавон ва Да- 
рай и Зангда у т о ғл и к л ар н и б е р к и т с и н “ .
Менинг бу ерларга келган им хабари 
унга етган эди. Менга ҳам битиб эдики: 
„Сен Коҳмард ва А ж ард а у тог этаклари- 
ни беркитиб, Х исравш оҳ Ҳисор ва Қун 
дуз қ ўр ғо н лар и д а иш ончли к и ш и л а р н и
қўйиб, ўзи билан иниси Вали Б адахш он 
ва Х а т л о н т о ғ л а р и н и б е р к и т с и н л а р .
Ўзбак ҳеч иш қ и л а олм ай қ ай тг уси д и р “ , 
деб.
Султон Ҳ усайн м и р зон и н г бу хатла- 
ри н о у м и д л и к к а сабабчи бўлди. Не учун- 
к и , Тем урбекн ин г ю ртида ҳ озирги пайт 
да ундан у л угроқ подшоҳ ҳам ёш , ҳам 
в и ло я т ва ҳ ам л а ш к а р билан йўқ эди...
Султон Ҳ у сай н м и р эо д ек Тем урбек 
ў рн и га ў тир ган улуғ подш оҳ ған им ни нг 
устига ю р иш ни демай, ер б ер китм о қн и 
деса, эл ва улусга не у м и д во р л и к қол- 
гай?!“ .
Энди Бобурнинг Ҳусайн Б ойқаронинг 
з а м о н и ва о б о д о н ч и л и к д а г и ф а о л и я т и
хусусидаги мулоҳазалари — ҳайратлари- 
ни н г гувоҳи б ў л а й л и к (матн табдили): 
„Султон Ҳусайн мирзонинг замони ажаб 
бир замон эди: фазл аҳли ва мислсиз санъ- 
а т к о р л а р д а н Х уросон, х у су са н , Ҳ и р о т 
ш аҳ р и тўла эди. Ҳ ар к и ш и н и н г к и , бир 
иш га м аш ғу л л и ғи бор эди, ҳ и м м ати ва 
мақсади ш у эдики , у иш ни кам олга ет- 
к а з г а й “ ;
„ Я н а Ҳ и р о т к и м , е р н и н г о д а м л а р
я ш а й д и г а н қ и с м и д а бундай ш а ҳ а р йўқ- 
дир; Султон Ҳ усайн м и р зо н и н г замони- 
да м и рзо н и н г саъй-гайрати ва такаллу- 
фидан Ҳ и р о тн и н г эеб-эийнати бирга ўн, 
б ал к и й и ги р м а баравар обод бўлиб э д и “ .
Б о б у р Ҳ у с а й н м и р з о н и н г ш а х с и й
ф а зи л а тл ар и д ан я н а бир нечасини намо- 
й и ш қ и л а д и : „ Ш и ж о а т л и ва м ар д о н а 
к и ш и эди. К ўп м ар о таб а ғ а н и м г а ўзи 
қ и л и ч со л ган . Т ем урбек н а с л и д а н ҳеч 
к и м м а ъ л у м эм а с к и , Ҳ у сайн м и р зо д ек
қ и л и ч чопган бўлсин. Н азм и й истеъдо- 
ди бор эди. Девон ҳам тартиб қил и б эди. 
Туркий ёзарди. Тахаллуси Ҳ усайний эди.
3 — Бобурнома
А
' *
Ь е г . ?
а ; : 0 , у I
А $ У С) гЬси
18
"■! 

www.ziyouz.com kutubxonasi


18
БОБУРНОМЛ
Б а ъ з и б айтлари ёмон эмас. Л е к и н мир- 
зонинг девони батамом бир в а з н д а д и р “ .
Худди ана ш ундай теран т а ҳ л и л , му 
ҳим ҳаётий н у қ т а л а р н и , иж од ва шахс- 
ни к ў п қ и р р а л и т а ҳ л и л эти ш н и биз Али- 
ш ер Н аво ий га нисбатан ҳам ку з а т а м и з .
А ли ш ер Н авоий ҳ ақ и д а ги „Бобурно- 
м а “ маълум отлари ш у д ар аж ада ўта му- 
ҳим, кенг қам ровли ва муф ассалки, ўрта 
аср л ар д а А л и ш е р Н авоий ҳ а қ и д а ёзил- 
ган м аълум отлар, бағиш ловлар ва ҳатто 
улуг даҳога махсус б ағи ш лан ган Хонда- 
м ирнинг „М акорим ул-ахлоқ“ асари ҳам 
и л м и й ва т а р ж и м а и ҳолга доир маълу- 
м отларнин г бойлиги, м у ҳи м л и ги , аниқ- 
л иги ва ж о з и б а л и л и ги ж и ҳ а т и д а н „Бо- 
б у р н о м а“даги б и т и к л а р б илан б ел л аш а 
олмайди, десак муболага бўлмас.
{^Алишер Н авоий ва Б обурнинг шах- 
сий м у носабатлари 1500 й и л л а р — Бо- 
бурнинг С ам ар қ ан д н и и к к и н ч и марота- 
ба қў л га к и р и т г ан и д ан бош ланади^
Б обурнинг А л и ш ер Н авоий га берган 
баҳоси: м ислсиз т у р к и й г ў й ш оир, ж а ҳ о н
к а м к ў р г а н о л и й ҳ и м м а т м у р а б б и й ва 
ҳ о м и й . А на ш у ф и к р д а Б обур умрбод 
собит (матн табдили): „А лиш ербек мисл- 
сиз к и ш и эди. Т у р к и й тил билан ш еъ р
ёза б о ш ла ган л ар и д ан буён ҳеч к и м ун- 
ч а л и к ку п ва я х ш и ш еъ р ёзган эм ас“ ;
„Ф о зи л л ар ва ҳ у н а р м а н д л ар г а Али- 
ш е р б е к ч а м у р а б б и й ва ҳ о м и й и н со н
бўлгани ёки ўтгани оламда м аълум эмас“ .
^Бобур ҳар бир тар их и й ш ахс ва унинг 
ф аолиятин и пухта таҳ л и л этади. Унинг 
м а ъ л у м о т л а р и д а ш а х с н и н г к и м л и г и ,
феъл-атвори, к и ш и л ар г а ва оилага муно- 
сабати, қ и л и қ л а р и , эл ораси даги обрў- 
эътибори, ф аолияти, уни нг иж обий, сал- 
бий ёки мулоҳазаталаб х у суси ятлари гача 
ф ақ а т энг м уҳим томонлари саралаб та- 
л қ и н этилади. А йни ана ш у таҳ л и л усу- 
лида Бобур Навоий т ар ж и м а и ҳоли, шах- 
си, ф аолияти ва асарларига ёндашади.
„Б об у рном а“да Ҳ усайн Б о й қ ар о бек- 
л ар и бирма-бир с а н а л а ё т г а н и д а навбат 
А л и ш е р Н ав о и й га к е л а д и (матн табди- 
ли): „Я н а А ли ш ер б ек Н авоий эди, беги 
эмас, б ал к и суҳбатдош и эди. Ё ш л и ги д а 
Ҳ усайн мирзо билан м актабдош экандир- 
лар. Х исл атл ар и куп экан .
Б и л м а д и м , н и м а саб абдан дир, Сул- 
тон А бусаид м ирзо уни Ҳ и р о тд ан сур- 
гун қ и л д и . У С ам арқ ан д га борди. Неча
й и л к и С ам ар қ ан д д а эди, А ҳ м а д Ҳ ожи- 
бек мураббий ва ҳ о м ий си эди. Алиш ер- 
бек н и н г м и зо ж и н о з и к л и к б илан маш- 
ҳу р д ир . Эл ун и н г н о з и к т а б и а т л и л и ги н и
д а в л а т и н и н г г у р у р и д а н деб т а с а в в у р
қ и л ар д и . Ундай эмас экан. Бу сифат унда 
ту ғм а э к ан . С а м а р қ а н д д а э к а н и д а ҳам
ўш ан д ай н о з и к м и з о ж э к а н “ .
„ Б о б у р н о м а“ да улуғ ш о и р н и н г дав- 
л а т ам ал д о р и си ф ат и д а Ҳ у сай н Б ойқа- 
рога с а д о қ а т и ва с а х о в а т и , у н и н г бир 
байти м азм у н и ҳ а л о к а т и г а сабаб булган 
х а с т а л и к к а и ш ора э к а н л и г и ўта ихчам
т а л қ и н этил ад и (матн табдили): „Аввал- 
л ар и м уҳрдор эди. Ф а о л и я т и н и н г ўрта- 
л ар и д а бек бўлиб, бир қ а н ч а ва қ т Аст- 
рободда ҳ о к и м л и к қ и л д и . Охири амал- 
д о р л и к н и т а р к этди. М ирзодан ҳеч нарса 
о лм ас, б а л к и ҳар й и л и унга йирик-йи- 
р и к м аб л аг л ар т о р т и қ қ и л а р эди. Сул- 
тон Ҳ усайн м ирзо Астробод л а ш к а р и д а н
қ а й т г а н д а и с т и қ б о л и г а ч и қ д и . М и р з о
б и л а н к ў р и ш а ту р иб , ҳ о л а т и ў з г а р д и , 
т и к туролм ад и, к ў тар и б олиб кетд и л ар . 
Табиблар унга асло т а ш х я с қ ў я олмади- 
лар. Э ртасигаёқ Т ан гр и р а ҳ м а т и ғ а бор- 
ди. Б и р байти ўз ҳ о л ати иф одасига му- 
вофиқ келган:

Download 11,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   185




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish