Х. М. Комилов, Ф. О. Пўлатова


-расм. Вақт бўйича тезлик



Download 8,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet68/188
Sana26.02.2022
Hajmi8,43 Mb.
#466882
1   ...   64   65   66   67   68   69   70   71   ...   188
Bog'liq
53c7ad00e7d47

59-расм. Вақт бўйича тезлик
константасининг ҳолатлари
1 – қайтар захарланиш; 
2 – қайтмас захарланиш; 
3 – активликнинг тикланиш холати;
Катализатор заҳарланишининг олдини олиш учун уни заҳарловчи моддалардан 
тозалаш лозим. Агар углерод бирикмалари билан юзаси қопланса, бу 
катализаторларни ѐндириш керак. 
Металл катализаторлари заҳарланишига жуда мойил ҳисобланади. Айниқса 
нодир металлар тез заҳарланади. Металл оксидлари металларга қараганда камроқ 
таъсирчан бўлади. Катализаторларни заҳарловчи моддаларга қуйидагилар киради: 
СО, SO, N
2
O, PH
3
, H
2
S, NH
3
A1 сув буғлари ва бошқалар. 
 
 
3-§. ГОМОГЕН КАТАЛИЗ. 
Гомонген катализ деб реакцияга киришувчи реагентлар билан катализаторлар 
бир хил фазада бўлишига ва жараѐн шу фазада кетишига айтилади. Бир жинсли 
фазаларда каталитик реакцияларни олиб бориш осон ва қулайдир. Гомоген 
катализ суюқ ва газ муҳитида бўлиши мумкин. Реакция механизими оралиқ 
маҳсулотларнинг олинган фазада ҳосил бўлишига асосланган. Оралиқ комплекс 


133 
беқарор бўлгани учун парчаланиб катализатор қайта тикланади. Гомоген катализ 
жараѐни реагентлар билан катализаторларнинг таъсирлашув турига қараб 
қуйидагича классификацияланади (синфланади): 
Оксидловчи-қайтарувчи ва кислота-асосли. Фазовий ҳолатига қараб суюқ 
фазали эритмада ва газфазали. Эритмаларда катализатор сифатида кислоталар 
(катион Н
+
) асослар (анион ОН
-
), металл ионлари (Ме
+
, Ме
2+
) ҳамда эркин 
радикал ҳосил қилувчи моддалар қўлланилади.
Кислота–асосли (ионли) катализнинг эритмадаги механизми қуйидагича 
боради: катализатор билан реакцияга киришувчи моддалар ўзаро протонларни 
алмаштирадилар. Кислотали катализда протон (ѐки мусбат ион) аввал 
катализатордан реакцияга киришувчи молекулага ўтади. Асосли катализда эса 
катализатор реагент молекуласига нисбатан аввал протон акептори ѐки анион 
донори бўлиб иштирок этади. Кейинги босқичда протон қайтар йўналишда 
ҳаракатланади ва катализатор ўз хоссасини тиклайди. Катализатор активлиги 
кислота-асосли таъсирлашувида протонни реагентга осонлик билан беришига 
боғлиқ бўлади (кислотали катализ) ѐки протонни реагентдан осонликча ўзиб 
олишга (асосли катализ) асосланган. Катализатор активлиги-кислота ва 
асосларнинг диссоциация константаси ошиши билан ортади. Бундай турда 
гидротация, дегидратция, гидролиз, этерифекация, эритмадаги поликанденсация 
реакциялари кетади. Эритмада борувчи кислота-асосли катализга олефинларнинг 
гидротцияси мисол бўла олади. Жараѐнда катализатор сифатида кислоталар (НА) 
қўлланади. 







A
CH
RCH
HA
CH
RCH
2
2
2
(a) 







H
OH
CH
RCH
HOH
CH
RCH
2
2
2
(б) 
HA
A
H




(в) 
а) босқичда катализатор донор сифатида иштирок этади; в) босқичда 
катализатор регенирацияланади. 
Ионлига эритмада кетувчи оксидловчи-қайтарилувчи каталитик реакциялар 
ҳам мисол бўлади. Бунда жараѐн ўзгарувчан валентли металл ионлари билан 
тезлаштирилади: Cu
2+
, Mn
2+
, Fe
3+



134 
Масалан, SO
2
SO
3
га гомоген шароитда оксидланиши Fe
3+
ионлари 
иштирокида Fe
SO
4
этирмасида олиб борилади. 
Газ фазали гомоген катализ-реагент ва катализатор газ ҳолатда бўлади. 
Бундай жараѐнлар кам учрайди. Мисол: буғ ҳолдаги триэтил фосфат иштирокида 
сирка кислотанинг дегидратцияси, азот оксидлари иштирокида метаннинг ҳаво 
билан оксидланиб формальдегидга айланиши, сув буғлари иштирокида СО нинг 
СО
2
га оксидланиши. Газ фазали катализ молекуляр ва радикаль занжир 
механизми бўйича кетади. Каталитик реакциянинг молекуляр механизми 
катализатор ва реагентларнинг ўзаро атомларини алмаштиришга асосланган. 
Молекуляр механизмда борувчи газли каталитик реакцияга мисол қилиб 
кислород ѐки хлор атомларининг кўчиб ўтишини олиш мумкин. Шу ҳолда SO
2
SO

га оксидланади: 
2
2
2
/
1
NO
NO
O


(а) 
NO
SO
SO
NO



3
2
2
(б) 
Гомоген катализнинг радикал механизими суюқ ва газ фазада кетиши 
мумкин. Катализатор реакцияни занжир механизимида йўналтириб, ўзи 
инициатор ролини ўйнайди. Реакция эркин радикалларнинг энергияси хисобига 
тезлашади. Бундай механизм бўйича айрим газ ҳолдаги оксидланиш реакциялари, 
суюқликда кетувчи полимеризация реакцияси боради. Радикал механизмда 
газфазали каталик реакцияга типик мисол қилиб метаннинг формальдегидга азот 
оксидлари иштирокида кетувчи жараѐнни олиш мумкин. Метан азот оксидлари 
билан таъсирлашиб занжир реакциясини ҳосил қилади ва қуйидаги содда схема 
кўринишида кетади:
1.
Занжир пайдо бўлиши: 
2СН
4
+ NO
2

2 CH
3

Download 8,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   64   65   66   67   68   69   70   71   ...   188




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish