Х ч. БЎриев о. А. Ашурметов полиз экинлари биологияси ва


Х,осилни йигиш ишларини механизациялаш



Download 0,92 Mb.
Pdf ko'rish
bet57/69
Sana21.06.2022
Hajmi0,92 Mb.
#689050
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   69
Bog'liq
Полиз экинлари биологияси ва етиштириш технологияси 0

Х,осилни йигиш ишларини механизациялаш. 
Мамлакатимизда™ 
сугориладиган полизчилик шароитларида хосилни йигиб олиш ишларининг 
уз хусусиятлари бор. Чунки сугориш экинларнинг мевалаш фазасини 
узайтиради ва меваларни пишган сайин куп марта узиб туришни талаб 
килади. Далаларда сугориш эгатлари очиладиган булгани учун техникани 
хам шунга мослаш ва узиб олинган меваларни муайян тарзда жойлаштириш 
зарур булади. Шу нарса экин хосилини бир марта ялписига йигиштириб 
олиш га имкон беради. Полиз экинлари майдонларининг яхлит булмасдан
майда хужаликлар ва бригадаларга таксимланганлиги эса хосилни йигаб 
олишда механизмлардан фойдаланиш имконини чеклаб куяди. Шу 
муносабат билан полиз экинларининг хосили куп хдлларда кулда йигиб 
олинади. Мевалар саватларга солинади ѐки кулма-кул узатилиб, туп-туп 
килиб уюб куйилади-да, кейин сараланиб, транспорт воситаларига 
ортилади. Андозага (стандартга) тугри келадиган мевалар сотиш ѐки саклаб 
куйиш учун, стандартга тугри келмайдиганлари (майда, эгри-бугри, касал 
теккан, зарарланган мевалар) эса молга бериш, тузлаш ва кайта ишлаш учун 
ажратилади. Узок масофаларга сшиб бориш ва узок саклаб куйиш учун 
мулжалланган мевалар, айникса ковунлар битта-биттадан ѐки устага коп 
ѐпилган саватларда ташилади. Мева пустининг бироз босилиб 


финиши еки зарарланиши меваларнинг транспортда ташиш ѐки саклаб 
куйишга ярокдилигини пайсайтириб юборади. Меваларни кулда йигиб олиш 
иши куп мех,нат талаб килади - 1 гектар майдонга 35-40 киши- кун 
сарфлашга тугри келади. Шу нарса бу ишларни механизациялаш йулларини 
излаб топишга мажбур этади. 
Хосилни к,улда йигиб олиш ишларини енгиллаштириш учун турли 
ѐрдамчи воситалардан фойдаланилади: х,ар хил аравачалар, ПОУ-2 маркали 
универсал сабзавот платформаси, узи юрар шасснлар, ТН-12, ТШП-25 
русумли транспортѐрлар шулар жумласидандир. Булар йигим ишларини 
енгиллаштириб, кишилар мехнат унумдорлигини оширади-ю, лекин факат 
битта ишни — меваларни даладан олиб чикишни енгиллаштиради, холос. 
2.
МЕВАЛАРНИ ТАШИШ
Мевалар сифатига к^йиладиган талаблар. Полиз экинларининг узиб 
олинган мевалари махаллий истеъмол учун, ѐки узок, масофаларга жунатиш 
учун даладан ташиб кетилади. Туман ва вилоят доирасидаги мах,аллий 
истеъмолга мулжалланган мевалар трактор прицеплари ва автомобиллар 
билан ташилади. Полиз мевалари республиканинг саноат марказлари ва 
ша\арларига х,ам автотранспорт билан етказиб берилади. Меваларни купи 
билан бир неча соат ичида мулжалланган жойига етказиб бериш мумкин 
булса, уларнинг хдмма тури ва навини тезпишарлиги ва транспортда 
ташишга нечоглик яроклилигидан катьий назар олиб кетилаверади. Уларни 
бир кунлик ѐки бундан олисрок, йулга етказиб бериш керак булганида 
навининг тезпишарлигини хисобга олиш зарур. Тезпишар тарвуз навларини 
унча олис булмаган жойларга олиб бориш мумкин, холос. Узок, жойларга 
олиб бориш учун тарвузнинг уртапишар ва кечпишар навлари ва ковокнинг 
хамма навлари ярокли булиб хисобланади. 
Полиз махсулотлари узок, масофаларга асосан темир йул транспорта 
билан етказиб берилади, лекин бунинг учун баъзан автотранспорт ва 
авиациядан х,ам фойдаланилади. Авиация ѐки рефрежиратор вагонлардан 
фойдаланиладиган булса, ковуннинг уртапишар ва каттик этли навларини 
хам жунатиш мумкин. Лекин бу навлар транспортда ташишга ярокдилиги 
жихатидан кечки навларга 

Download 0,92 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   69




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish