Х ч. БЎриев о. А. Ашурметов полиз экинлари биологияси ва


Меваларни йигаб олиш муддатлари



Download 0,92 Mb.
Pdf ko'rish
bet56/69
Sana21.06.2022
Hajmi0,92 Mb.
#689050
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   69
Bog'liq
Полиз экинлари биологияси ва етиштириш технологияси 0

Меваларни йигаб олиш муддатлари. 
Экиннинг кандай максадда 
экилганига ва нави га караб, мевалари пишишининг турли босклчларида уз 
ил ади. Махдплий истеъмол учун мулжалланган полиз экинларининг 
мевалари тула-тукис пишганидан кейин узиб олинади. Ковун ва тарвузнинг 
пишиб утиб кетган мева
г
и узок масофаларга олиб бориш учун ярамайди. Шу 
муносабат билан уларни тула-тукис пишмасидан бир неча кун илгари 
узилади. Узок саклаб куйилади ган кузги ва кишки ковун навлари унча 
пишмасдан туриб, тула етилиб олишига тахминан бир-бир ярим хдфта 
колганида узиб олинади. Кузги нав меваларида тур пайдо булгани уларни 
кдшга саклаш максадида узиш муддатини курсатадиган яхши белгидир. 


Узок, саклашга мулжалланган кишки тарвуз навлари тула пишмасдан 
туриб ѐки тула етилишидан бир неча кун илгари узилади. 
Мамлакатимизда районлаштирилган ковок мевалари кундалик 
истеъмол учун хам, узок, саклаб куйиш учун хам тула-тукис етилганидан 
кейин узиб олинади. 
Мах,аллий истеъмол учун ишлатиладиган эртапишар ва уртапишар 
навдаги ковун ва тарвуз мевалари пишган сайин танлаб- танлаб 
узилаверади, хаммаси булиб улар 5-6 марта узилади. Одатда даладаги 
ковунда умумий хосил га нисбатан олганда 10-15 ва тарвузда 20 фоиз 
мевалар пишганида уларни узишга киришилади ва хар 5-7 кунда пишган 
мевалар яна узиб турилади. Меваларни банди билан бирга ва бандсиз килиб 
узиш мумкин. 
Кузги-кдшки ковун ва кечки тарвуз навларининг хосили 2-3 марта 
йигаб олинади-да, кейин биринчи кузги совук тушиши олдидан мевалар 
охирги марта ялписига узилади. Уларни 2-3 см узунликдаги мева бандлари 
билан бирга узиб олинади. К.овок мевалари совук тушиши олдидан 1-2 
марта узилади, бунда 3-5 см узунликда мева бандлари колдирилиши керак. 
Меваларда канд моддалари купрок, туцланиб, уларнинг ширадорлиги ва 
лаззатлиги ортадиган ва яхши сакланадиган булиши учун меваларни узишга 
бошлашдан 12-15 кун илгари экинга сув бериш тухтатилади. Сугориш 
эгатларида тупрок куриганидан кейин тупрок юмшатилади, вактинчалик 
ариклар эса текисланади. 

Download 0,92 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   69




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish