Гормонал препаратлар



Download 2,36 Mb.
bet3/11
Sana17.01.2023
Hajmi2,36 Mb.
#900112
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
1527396245 71852

2-жадвал. Гипофиз гормонларининг ажралишини бошқарувчи гипоталамус гормонлари ва
уларнинг препаратлари.

Гипофиз гормонларини ажралишини рағбатлантирувчилар
(рилизинг-гормонлар)¹

Гипофиз гормонларини ажралишини сусайтирувчилар
(ингибицияловчи гормонлар)

Гормон препаратлари ва уларнинг синтетик аналоглари

Кортикотропинни ажралишини рағбатлантирувчи гормон
(кортиколиберин)





Тиреотропинни ажралишини рағбат-лантирувчи гормон (тиролиберин)




Рифатироин (+)

Ганадотроп: фолликула рағбатлан-тирувчи ва лютеинлаштирувчи гор-монларни ажралишини рағбатлан-тирувчи гормон (гонадорелин)




Гонадорелин (+/-)²
Леупролид (+/-)²
Нафарелин (+/-)²



Соматотропинни ажралишини рағ-батлантирувчи гормон (соматолиберин)

Соматотропинни ажралишини сусайтирувчи гормон (соматостатин)

Соматостатин (-)
Октреотид (-)
Серморелин (+)

Пролактинни ажралишини рағбат-лантирувчи гормон (пролактолиберин)

Пролактинни ажралишини сусай-тирувчи гормон (пролактостатин)




Меланоцит рағбатлантирувчи гор-монларни ажралишини рағбатлан-тирувчи гормон (меланолиберин)

Меланоцит рағбатлантирувчи гормонлар ажралишини сусай-тирувчи гормон (меланостатин)




________________________
1. Албатта, гармонлар биосинтези ҳам ўзгариши керак.
2. Қон зардобидаги концентрациянинг динамикасига боғлиқ ҳолда рағбатлантирувчи ёки
сусайтирувчи таъсир этиши мумкин.
Изоҳ .+ (плюс)-рағбатлантирувчи таъсир, - (минус)-сусайтирувчи таъсир.

Гипоталамо-гипофизар гормонларни бошқа эндокрин безлар, аъзолар ва тўқималарга асосий таъсири 1-чизмада кўрсатилган.


1-чизма. Гипоталамо-гипофизар гормонларнинг бошқа эндокрин безлар, аъзолар ва тўқималарга асосий таъсири.

Гипотала-мус























Адено
гипофиз

Адренокортикотроп гор-мон

Тиреотроп
гормон

Лютеини-зацияловчи гормон

Фолликуло рағбатланти-рувчи гормон

Сомато-троп гормон

Лактот-роп гормон

Меланоцит рағбатланти-
рувчи гормон

Периферик эндокрин безлар



Буйрак усти бези пўстлоқ қавати (кортикостероидлар)

Қалқонси-мон без
(тироксин
трийодти
ронин)

Жинсий безлар
(гестаген,
эстроген, андроген)

Аёллар жин-сий безлари (эстрогенлар)










Аъзолар ва
тўқималар

Модда алма-шинуви (углевод, оқ-сил,ёғ,сув-туз) яллиғланиш-га қарши ва иммуно-депрессив таъсир

Модда ал-машинувини кучай-тириш (ўсиш ва организм ривожла-нишини бошқа-риш)

Иккиламчи жинсий белгиларни ривожлани-ши (аёллар жинсий аъзолари-нинг цик-лик ўзгари-ши)

Иккиламчи жинсий белгиларнин
Ривожлани-ши (аёллар жинсий аъзолари-нинг циклик ўзгариши)
Уруғдон
(спермото-генез)

Соматомединлар

Ўсаётган аъзо ва тўқималар (аноболик таъсир)



Сут безлари
(лакта-
ция)

Пигмент ҳужайралар (кўзнинг тўр пардаси)

+(плюс)-гипофиз гормонларини ажралишини рағбатлантирувчи гипоталамус гормонлари (рилизинг- гормонлар)


-(минус)-гипофиз гормонларини ажралишини сусайтирувчи гипоталамус гормонлари
Бу гормонлар гипоталимуснинг1 супраоптик ва паравентрикуляр ядроларидан бошланувчи нейросекретор ҳужайраларда ҳосил бўлади. Уларнинг аксонлари гипофиз оёқчалари орқали унинг орқа бўлагига ўтади. Ушбу аксонларнинг охирлари нейрогипофизнинг капилярлари билан зич бирлашган бўлиб, унга окситоцин ва вазопрессинни бевосита ажратади (нейронларда иккала гормон нейрофизин I ва II оқсил билан боғланган, фаолсиз комплекс ҳолида бўладилар).
Иккала гормоннинг ажралиши нерв импульси таъсирида амалга ошади.
Гипофиз гормонлари табобат амалиётининг турли жабхаларида қўлланилади. Дори воситаси сифатида гипофизнинг олдинги бўлагида гормонлар секрециясини бошқарувчи гипоталамуснинг баъзи гормонлари ҳам қўлланила бошлади.

Download 2,36 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish