Глоссарий


Юклаш - тушириш машиналари



Download 115,89 Mb.
bet58/133
Sana23.04.2022
Hajmi115,89 Mb.
#576022
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   133
Bog'liq
2-курс 5340200 бахорги2-курс (Восстановлен)

8.5. Юклаш - тушириш машиналари

Қурилиш ишлаб чиқаришида юклаш - тушириш ишларини бажариш учун юклагич ва туширгич машиналаридан фойдаланилади.


Юкланадиган материалларнинг турига қараб, донали юклар учун (кўтариб олувчи ёки айрили) ва сочилувчан юклар учун (ботириб олувчи) мўлжалланган юклагичлар қўлланади. Ботириб олувчи юклагичлар бир чўмичли ва кўп чўмичли узлуксиз ҳаракатланувчи турларга бўлинади. Бир чўмичли юклагичлар универсал ҳисобланиб, улар турли хил шароитларда қўлланилади. Кўп чўмичлилар эса катта омборларда, йўл қурилишида ва ишлаш жараёни узлуксиз бўлган конларда кенг қўлланади.
Юклаш-тушириш машиналари таснифланади:

  1. мақсади бўйича – сочилувчан материаллар ва донали юклар учун;

  2. иш режими бўйича – даврий ва узлуксиз ҳаракатланувчи;

  3. ишчи органи тури бўйича – бир чўмичли, кўп чўмичли ва айрили;

  4. юриш қисми бўйича – пневмоғилдиракли ва гусеницали.

8.5.1.Бир чўмичли юклагичлар универсал бўлиб турли мақсадларда ишлатилиши мумкин.
Бир чўмичли юклагичлар, асосан, сочилувчан, майда бўлакли материаллар ва донали юкларни юклаш-тушириш, ташиш ва тахлаш ҳамда зичлашиб қолмаган I ва II категорияли грунтларни, III категорияли табиий грунтларни ковлаб, машиналарга юклаш учун хизмат қилади. Ҳозирги пайтда қурилишда энг кўп қўлланадиган юклагичлар хажмли гидравлик юритмага эга бўлган, ғилдиракли, фронтал иш жиҳозига эга бўлган қурилиш юклагичларидир (8.10-расм). Шунингдек, ярим айланувчи юклагичлар қўлланилади (8.11-расм).
Бир чўмичли юклагичларнинг асосий параметри –номиналь юк кўтарувчанлиги. Ушбу параметр бўйича улар кам (0,5 т), енгил (0,6...2,0 т), ўрта (2,1...4,0 т) оғир (4,1...10,0 т) ва катта юклиларга (10 т дан юқори) бўлинади.


8.10-расм. Фронтал бир чўмичли юклагичлар.

8.11-расм. Ярим айланувчи юклагич.

Бир чўмичли юклагичнинг алмашлаб ишлатиладиган иш жиҳозлари ва осма ускуналари 8.12-расмда кўрсатилган.



Download 115,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish