Газиева раъно тешабаевна автоматика асослари ва ишлаб чикариш


Объектнинг статик ва динамик тавсифномалари



Download 1,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet41/45
Sana23.02.2022
Hajmi1,2 Mb.
#144503
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   45
Bog'liq
avtomatika asoslari va ishlab chiqarish zharayonlarini avtomatlashtirish

Объектнинг статик ва динамик тавсифномалари. Объектнинг статик
тавсифномаси ростланувчи миќдор у (чиќиш миќдори) нинг топширувчи
таъсир х (кириш миќдори)га ўзгармас ѓалаён F(t)=const ли барќарор режимда
боѓлиќлигини кўрсатади. Статик тавсифноманинг математик кўриниши
у=f(t)
(10.4)
Турли объектларнинг статик тавсифномалари ћар хил шаклда бўлади;
агар улар чизиќли тенгламалар билан ёзилиб, график тўѓри чизиќ билан ифода-
ланса, бундай объектлар чизиќли объектлар деб аталади.
Кўпчилик объектлар ночизиќли статик тавсифномага эга бўлади, шу са-
бабли автоматика тизимларини ћам барќарор (статик), ћам ўткинчи (динамик)
режимларда тадќиќ этиш анча ќийин.
Чизиќли объект 1 ва ночизиќли объект 2 учун статик тавсифномалар
10.4-расм, а да кўрсатилган.
10.4-расм. Статик ростлаш схемаси (а) ва ростлаш тавсифномаси (б)


100
Ночизиќли тавсифномали тизимларни таћлил ќилиш осон бўлиши учун
статик тавсифнома чизиќлантирилади, яъни ночизиќли тавсифноманинг айрим
бўлаги, ёки тўлиќ (3 эгри чизик) чизиќли тавсифномага алмаштирилади. Бундай
алмашиш маълум хатоликка келтиради. Ћисобларда нотўѓри натижалар олмас-
лик ёки катта хатоларга йўл ќўймаслик учун ћар ќайси алоћида ћолда
чизиќлантиришни ќўллаш имконини, шунингдек, ночизиќли тавсифномани
аниќлаш зарур.
Объектнинг динамик тавсифномаси ваќтнинг исталган пайти учун ро-
стланувчи миќдор у(t) нинг ўткинчи жараёнда топширувчи таъсир х(t) га
боѓлиќлигини кўрсатади. Бу катталиклар орасидаги боѓланиш дифференциал
тенгламалар билан ифодаланади.
Объектнинг динамик хоссалари тўѓрисидаги тўлиќ тасаввурни узатиш
функциялари ва частота тавсифномалари беради.
Объектнинг аккумуляторлик (тўплаш) ќобилияти. Ћар ќандай ростлаш
объектининг техникавий жараёни бирор материал мућитнинг ёки энергиянинг
келиши, сарфланиши, тўпланиши ва ўзгартирилиши ва билан боѓлиќ. Кўпчилик
объектлар иш жараёнида иш мућитини объект ичида тўплаш ќобилиятига эга.
Масалан, сув босими бакида сув тўпланади, ички ёнув моторининг айланувчи
ќисмларида энергия тўплаш учун унга маховик ўрнатилган; иссиќхоналарда ис-
сиќлик сиѓимига эга бўлган барча объектларда иссиќлик тўпланади ва ћоказо.
Аккумуляторлик ќобилияти объектнинг ростлаш хоссаларига жиддий
таъсир этади. Объектнинг аккумуляторлик хусусияти ќанча кам бўлса, иш
мућитининг (сувнинг) келиши билан сарфланиши ўртасидаги баланс бузилган-
да ростланувчи миќдорнинг ўзгариш тезлиги шунча катта ва бинобарин ро-
стлаш шунча мураккаб бўлади. Аксинча, объект ќанча кўп сиѓимли бўлса, ро-
стлаш масаласи шунча енгил бўлади.
Объектлар сиѓимсиз, бир сиѓимли ва кўп сиѓимли бўлади. Сиѓимлар сони
турлича бўлган объектларга мисоллар 10.5-расм, а, б, в да келтирилган.
Объектнинг аккумуляторлик ќобилиятни тавсифлаш учун сиѓим коэффициенти
С тушунчаси киритилади. Бу коэффициент объект сиѓими С нинг ростланувчи
миќдор тегишли ќийматини у га нисбати билан ифодаланади.


101
у
С
с
=
(10.5)
Сиѓим коэффициенти С канча катта бўлса, объектнинг галаёнларга сез-
гирлиги
n шунча кам бўлади; объектнинг сезгирлиги ростланувчи миќдор ўзга-
риш тезлиги dy/dt нинг ѓалаёнтирувчи таъсирнинг ўзгариши
DF га нисбатан би-
лан ифодаланади:
F
dt
dy
D
=
/
n
(10.6)
Объектнинг ростланувчи миќдорининг ваќт ичида ўзгаришлари шиѓов
эгриси дейилади. Бундай эгри чизиќ ћосил ќилиш учун объектнинг киришига
кириш миќдори поѓонасимон киритилади ва чиќиш миќдорининг турли мо-
ментлари учун ўзгаришлари ёзиб борилади. 10.5-расм, г да сиѓимсиз (1 эгри),
бир сиѓимли (2 эгри) ва кўп сиѓимли (3 эгри) объект учун динамик тавсифно-
малар кўрсатилган.
Сиѓимсиз объектда келиш (келувчи оќим) ќанча ўзгарса, сарфланиш (ке-
тувчи оќим) Q
2
ћам дарћол шунча ўзгаради. Агар сиѓим мавжуд бўлса, кетувчи
оќим Q
2
оний эмас, балки ваќт ичида аста-секин ўзгаради. Объект сиѓими ќанча
катта бўлса, бу объектнинг шиѓов эгриси шунча ётиќ бўлади, чунки сиѓимда
бошќарувчи кўрсаткич тўплана боради.
Объектнинг аккумуляторлик ќобилияти ростлагични танлашда ћисобга
олинади.


102
10.5- расм. Сиѓимлар сони турлича бўлган объектларга мисоллар:
а- сиѓимсиз; б- сиѓимли; в- икки сиѓимли; г- объектнинг ваќт ичидаги ўзгариш
эгри чизиѓи.

Download 1,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   45




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish