Газиева раъно тешабаевна автоматика асослари ва ишлаб чикариш



Download 1,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet37/45
Sana23.02.2022
Hajmi1,2 Mb.
#144503
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   45
Bog'liq
avtomatika asoslari va ishlab chiqarish zharayonlarini avtomatlashtirish

9.6. Ростлаш ќонунлари
Ростлагичлар асосан кетма-кет солиштириш, кучайтириш ва ижрочи эле-
ментлардан иборат. Таќќослаш (кўприк, потенциометр), сигнал кучайтириш
(электрон сигнал кучайтиргич) элементлари инерциясиз бўѓин, ижрочи эле-
ментлар (электро, гидро, пневмомоторлар, сервомотор) эса интегралловчи
бўѓинлардан иборат бўлган ростлагичларнинг структура схемасини кўриб
чиќамиз (9.4-расм).
9.4-расм. Ростлагичларнинг структур схемаси
К
1
– ўлчаш ва таќќослаш элементининг узатиш функцияси; К
2
- электрон сигнал
кучайтиргичнинг узатиш функцияси; 1/Т
и
р-сервомотор нинг узатиш функцияси
Бу тизимнинг эквивалент узатиш функцияси:


86
p
T
k
k
p
W
и
1
)
(
2
1
=
(5.8)
ростлагични интегралловчи бўѓин типига киришини кўрсатади. АРТ да кўпин-
ча П, ПИ, ПИД бўѓинлар ќўлланилади. Уларни ћосил ќилиш учун бу схема-
нинг алоћида элементларига тескари боѓланиш занжири киритиш ва унга
структура ўзгаришларини вужудга келтириш йўли билан бажарилади. П- про-
порционал бўѓин ќонуни бўйича ишлайдиган ростлагич схемасини тузиш учун
хемадаги ижрочи механизмнинг пропорционал бўѓин орќали ќайта боѓланиш
занжирини тузиш керак (46-расм).
9.5-расм. Ќайта боѓланиш занжири схемаси
Бу ерда тизимнинг эквивалент узатиш функцияси:
б
к
и
б
к
и
и
к
р
Т
к
к
к
р
Т
р
T
kk
p
W
.
2
1
.
2
1
1
1
)
(
+
×
=
×
+
×
=
(5.9)
К
к.б
-ќайта боѓланиш занжирининг узатиш коэффиценти.
ПИ ростлагичининг схемасини тузиш учун электрон кучайтиргич элемен-
ти (К
2
) билан инерцион бўѓин К
к.б
/Тр+1дан тузилган манфий ишорали тескари
боѓланишли ёпиќ занжирдан фойдаланилади.(47-расм)
9.6-расм. Тескари боѓланишли ёпиќ занжир
Автоматик ростлагичлар тузилиши бўйича типик звенолардан ташкил то-
пади ва ўзининг ростлаш функциясини ана шу звеноларнинг ишлаш ќонунла-
рига мувофиќ бажаради. Бу ќонунлар ростлагичнинг ростлаш ќонуни дейилади.


87
Бу ќонунлар асосан ростлагичдан чиќувчи сигнал (ростланувчи катталикнинг
оѓиши) орасидаги боѓланишни ифодалайди.
)
(
)
(
)
(
)
(
)
,
,
(
)
(
3
2
1
t
F
g
F
x
F
t
U
ёки
t
g
x
f
t
U
+
+
=
=
Бу ерда биринчи ќўшилувчи F
1
(x) четга чиќишлар бўйича ростлашга,
F
2
(g), F
3
(t) катталиклари ташќи таъсирлар бўйича ростлашга мос келади.
Узлуксиз ростлаш ростлагичлари ростлаш процесси давомида объектга
узлуксиз таъсир кўрсатиб туради.
Узлукли (позицион) ростлаш ростлагичлари ростлаш жараёни давомида
объектга белгиланган ваќт оралиќларида ёки ростланувчи катталикнинг ќийма-
ти маълум бир ќийматга етганда дискрет таъсир кўрсатади.
Ростловчи органнинг сурилиши учун зарур бўлган энергия манбаига
мувофиќ ростлагичлар ростловчи органга бевосита ёки билвосита таъсир ќила-
диган ростлагичлар турларига бўлинади.
Бевосита таъсир ќиладиган ростлагичларда ростловчи органни суриш
учун зарур бўладиган энергия манбаи объектнинг ўзида мавжуд бўлади.
Билвосита таъсир ќиладиган ростлагичларда ростловчи органни суриш
учун зарур энергия ташќи манбадан олинади. Бундай ростлагичлар ташќи ман-
ба энергиясининг турига ќараб электр, пневмо, гидроростлагичлар дейилади.
Кириш сигнали ростланувчи объектдан ўтиш ваќтида деформация ва ке-
чикишга дуч келади. Чиќиш катталиги кириш сигналига нисбатан амплитуда
бўйича камайиб, фаза бўйича кечикади. Бу ћодисаларни йўќотиш учун ростла-
нувчи объект автомат ростлагич билан таъминланади. Автомат ростлагич
чиќиш сигнали амплитудасини ошириб, фаза бўйича илгарилашини таъмин-
лайди. Ўтиш жараёнининг сифати ростланувчи объект ва ростлагич тавсифно-
маларига боѓлиќ.
Ростлагич созланишининг ўзгармас катталикларида бош-ќарувчи ёки
ростловчи таъсир ва ростланувчи катталик ўртасидаги боѓланиш ростлаш
ќонуни дейилади.


88
Автоматик ростлагичлар дискрет импульсли ёки узлуксиз ћаракатли
бўлади. Узлуксиз ћаракатли ростлагичлар таркибига П, И ва уларнинг комби-
нациялари бўлган ПИ, ПД, ПИД ќонунлари киради.
Ќишлоќ хўжалик автоматикасида Р
п
, Р
с
-ќонунлари кенг ќўлланилади.
а) ростлашнинг статик ќонуни (П-ростлаш пропорционал)
Бу ќонун ростлагичининг чиќиш ќисмидаги сигнал ћар доим унинг кииш
ќисмидаги сигналга пропорционал равишда ўзгаришини кўрсатади.
9.7-расм. Пропорционал ростлаш ќонунининг график кўриниши
Ростлагичнинг бу координаталари орасидаги узатиш коэффициенти (ку-
чайиш коэффиценти) пропорционаллик коэффи-центи ћисобланади.

Download 1,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   45




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish