Газиева раъно тешабаевна автоматика асослари ва ишлаб чикариш



Download 1,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet38/45
Sana23.02.2022
Hajmi1,2 Mb.
#144503
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   45
Bog'liq
avtomatika asoslari va ishlab chiqarish zharayonlarini avtomatlashtirish

dt
d
kp
dt
d
m
J
=
- ростланувчи органнинг сурилиш тезлиги.
б) И-ростлаш ќонуни (интеграл) (9.8-расм)
Бу ќонун ростланувчи катталикнинг ростланаётган объектига нисбатан
интеграл бўйича четга чиќишини кўрсатади:
ò
=
dt
T
и
m
J
1
Ростловчи органнинг сурилиш тезлиги.
9.8-расм. Интеграл ростлаш ќонунининг график ифодаланиши


89
Бундан кўринадики, ростловчи органнинг сурилиш тезлиги ростланувчи
катталикни четга чиќишига пропорционал бўлади. Демак, ростловчи орган
m-
четга чиќиш катталиги мавжуд бўлган ваќт оралиѓида сурилади. Бу эса, ушбу
ћолда статик хатоликнинг бўлишига йўл ќўймайди.
)
0
(
¹
dt
d
J
Ростловчи орган фаќат
m=0,
)
0
(
=
dt
d
J
;
J=const бўлган ћолатигина мувоза-
нат ћолатида бўлиши мумкин.
М-ростлагични ростлаш катталиги
Т
и
ва
D минимал ишга тушиш сигнали -D=0,5G к
бирл.узг.
G-ростланувчи катталикни рухсат этилган четга чиќиши
K-бирламчи ўзгариш коэффициенти
в) Д- ќонун
Агар ростловчи органни ростланувчи катталикнинг четга чиќиш тезлиги-
га силжитиш ћолати мавжуд бўлса, бу ростлашни Д ќонуни дейилади:
dt
d
T
g
m
J
=
(5.10)
Агар ростланувчи катталик стабиллашган бўлса, таркибида дифференци-
ал ростлагич мавжуд бўлган системанинг ростловчи органи ќўзгалмас бўлади.
Агар системада абсолют катталиги бўйича ўзгармас номослик бўлса, ростла-
гич унга таъсир кўрсатмайди. Ростлагич харакатга келиши учун ростланувчи
катталик ќандайдир тезлик билан ўзгарувчан четга чиќишга эга бўлиши керак.
Шунинг учун амалда соф дифференциал ќонуни амалга оширувчи ростла-
гичларда учрамайди.
г) ПД-ростлаш ќонуни. (9.9-расм)
Бу ћолда ПД ростлагич ишлаб чиќарадиган таъсир ростланувчан катта-
ликнинг четга чиќишига ва шу четга чиќиш тезлигига пропорционаллигини
билдиради.


90
9.9-расм. ПД-ростлаш ќонуннинг график кўриниши (а) ва унинг алгорит-
мик тузилиши (б)
)
(
dt
d
T
M
k
g
m
j
+
=
)
(
2
2
dt
M
d
T
dt
d
k
dt
d
g
+
=
m
j
Ростлаш ќонуни формуласида пропорционал ташкил этувчи борлиги ил-
гарилаш бурчагини ошириш имконини беради. Бу ростлагичлар дарак берувчи
пропорционал ростлагичлардир (предварение).
П-ростлагичлар ижро этувчи механизмни ростловчи органини бирмунча
илгарилаш билан ростланувчи катталикнинг четга чиќиш тезлигига пропорцио-
нал силжитади.
Tg ва Кр – ростлаш катталиги ћисобланади.
Ростланувчи катталикни четга чиќиш тезлиги ќанча кичик бўлса, ростла-
нишни илгарилаш таъсири хам шунча кичик бўлади.
д) ПИ-ростлаш ќонуни (9.10-расм)
9.10-расм. ПИ ростлаш ќонуни график кўриниши (а) ва унинг алгоритмик тузи-
лиши (б)
];
1
[
ò
+
=
dt
T
K
и
p
m
m
j
]
)
1
(
[
m
m
j
и
p
T
dt
d
K
dt
d
+
=
(5.12)
Бу ќонунни амалга оширувчи ќурилмалар ПИ ёки изодромли ростла-
гичлар дейилади. Бу ћолда ростлаш катталиги Т
и
,
D ва К
р
ћисобланади.
Ростлагич тенгламаси ўз таркибига статик ва астатик ташкил этувчи-
ларни олади.
const
=
=
0
m
m
бўлса,
m
j
)
/
(
и
p
T
K
dt
=
ёки
m
j
)
1
(
и
T
dt
=
ростлагич-
ни астатиклигини кўрсатади.


91
е) ПИД –ростлаш ќонуни.
ПИД ростлагичлар учун ростловчи таъсирнинг миќдори ростланувчи кат-
таликнинг берилган ќийматидан четга чиќишга, шу четга чиќишнинг инте-
грали ва тезлигига пропорционалдир. Бу ростлагичлар дарак берувчи изодром
ростлагичлар дейилади ва улар учта созлаш катталигига эга: узатиш коэффици-
енти – Кр, изодром ваќти-Ти, дарак бериш ваќти- Т
д
ва
D.
ò
+
+
=
]
)
1
(
[
dt
d
T
dt
T
К
g
и
p
m
m
m
j
]
)
1
(
[
2
2
dt
d
T
T
dt
d
К
dt
d
g
и
p
m
m
m
j
+
+
=
(5.13)
9.11-расм. ПИД–ростлаш ќонуни
Узлуксиз ћаракатга эга бўлган ростлагичлар учун ростлаш ќонунини
ЛЕРНЕР диаграмаси бўйича аниќлаш мумкин (9.12-расм).
Т- объектнинг ваќт доимийси.
t- кечикиш ваќти
t
j
T
с
=
t - ростлаш ваќти
t
j
рост
n
t
=
x
d
g =
- Ростланувчи катталикнинг мумкин бўлган турѓунлашган четга чиќиш
ќиймати.
x - ћисобланган ташќи таъсир ќиймати (расчетная возмущения)
G - катталикнинг мумкин бўлган четга чиќишлар ќиймати.


92
Диаграммада штрих билан кўрсатилган ќисмини ўз ичига олувчи ќий-
матлар ростлагичнинг ќўлланиш соћаси ћисобланади.
9.12-расм. Узлуксиз ћаракатга эга бўлган ростлагичлар учун ростлаш ќонунини
ЛЕРНЕР диаграммаси
Бу ердан кўринадики, ћеч бир ростлагич иккиланган кечикиш ваќтидан
кам бўлмаган ростлаш ваќтига эга эмас
2
2
<
j
.
2<
j
c
<4 да махсус тезкор ростлагичлар ќўлланилади.
4<
j
c
<6да ПИД ростлагичлари, 6<
j
c
<10дан бошлаб астатик ростлагичдан бошќа
барча ростлагичлар ќўлланилиши мумкин.
j
c
да астатик ростлагичлар ќўлланилади.
Ростлаш принципининг асосий шарти ростловчи таъсирнинг кечикиш
ваќтининг ваќт доимийсига муносабати билан аниќланади, яъни:
Т
t
1) Агар,
2
,
0
>
Т
t
бўлса, позицион ростлаш ќонуни ишлатилади.
2)
1
>
Т
t
бўлса, махсус ўта сезгир ростлагичлар ќўлланилади. (масалан: импуль-
сли ростлагичлар)
3)
1
...
2
,
0
®
T
t
бўлса, бир текисда ростлаш ќўлланилади.(плавное регулирование)
бу ћолда ростловчи сигнал кечикиш ваќти,
об
бошк
o
p
o
p
T
.
.
.
t
t
t
+
+
=
о
б
po
.
,
t
t
- ростловчи орган ва бошќа объектдаги кечикиш ваќти
Т
р.о
- сиѓимли ростловчи органнинг ваќт доимийси. Кўп сиѓимли объектлар учун


93
Õ
=
=
1
i
i
T
Т

Download 1,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   45




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish