Газиева раъно тешабаевна автоматика асослари ва ишлаб чикариш



Download 1,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet30/45
Sana23.02.2022
Hajmi1,2 Mb.
#144503
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   45
Bog'liq
avtomatika asoslari va ishlab chiqarish zharayonlarini avtomatlashtirish

Булим буйича саволлар
1. Кучайтиргичлар ва уларнинг параметрлари
2. Кучайтиргичнинг параметрлари


72
8. Ижрочи механизмлар
8.1. Ижрочи механизмлар хакида умумий тушунчалар
Автоматик ростлаш тизимининг ижро механизми деб ростловчи органи
узатилаётган сигналга мувофиќ харакатга келтирувчи мосламага айтилади.
Ростловчи органни вазифасини дросселлар, тўсќичлар, клапанлар, шиберлар
бажаради.
Ижро механизмларининг асосий курсаткичлари: чиќиш валидаги айла-
ниш моментининг номинал ќиймати ёки чиќувчи штокдаги таъсир этувчи куч;
айлантирувчи момент ёки кучларнинг максимал ќиймати; носезгирлик майдо-
ни; инерционлик ваќтини кўрсатувчи ваќт доимийси; ижро механизмларини
чиќиш валининг айланиш ваќти ёки унинг штокининг сурилиш ваќти.
Ижро механизмини ишдан тўхтагандан сўнг турѓунлашган режим ваќтида
ишлаб турганда чиќиш органининг сурилиши югуриш ћолати деб аталади. Бу
холат ростлаш сифатига таъсир кўрсатади.
Ижро механизмларининг асосий кўрсаткичлари-уларнинг статик ва дина-
мик тавсифномалари хисобланади. Динамик хусусиятларига кура ижро меха-
низмлари интегралловчи звенолар гурућига киради: W(p)= 1/ Т
им
р, бу ерда
Т
им
- максимал чиќиш сигнали ваќтида ИМ чиќиш органининг тўлиќ сурилиш
ваќти.
Ижро механизмларини ќуйидаги асосий белгиларига кўра синфларга
ажратиш мумкин: фойдаланилган энергия турига кўра, чиќувчи органнинг ха-
ракат характерига кўра; фойдаланилган юритма турига кўра ћамда чиќувчи ор-
ганнинг харакатланиш тезлигига кўра.
Фойдаланилган энергия турига кура ИМ лар электрик, пневматик, гид-
равлик турларига ажратилади.
Чикувчи орган харакат характерига караб ИМ лар айланувчан ва тўѓри
харакатланувчан гурућларга ажратилади. Айланувчан ИМ лар бир марта айла-
нувчан ва кўп марта айланувчан бўлиши мумкин.
Фойдаланилган электр юритма кўринишига ќараб ИМ лар электр юрит-
мали, электромагнитли, поршенли ва мембранали бўлиши мумкин.


73
Чиќувчи органнинг харакатланиш тезлигига кўра ИМлар доимий тезлик-
ка эга бўлган хћмда чиќувчи органнинг сурилиш тезлиги чиќувчи сигналга
пропорционал бўлган ИМларга ажратилади.
Ќишлоќ ва сув хўжалиги ишлаб чиќаришида электрик ИМлар кенг
тарќалган. Уларни 2 та асосий гурућга ажратиш мумкин: электр двигателли
ва электромагнитли.
8.1-расм. Чиќувчи органнинг характерига ќараб электрик ижро механизмлари-
нинг туркумланиши.
Биринчи гурухга электр юритмали ИМ лар киради. Электр юритмали ИМ
лар одатда электр юритма, редуктор ва тормоздан ташкил топади (охиргиси
бўлмаслиги хам мумкин). Бошќарув сигнали бир ваќтнинг ўзида юритма ва
тормозга берилади, механизм тўхтай бошлайди ва юритма чиќувчи органни ха-
ракатга келтиради. Сигнал йўќолганда юритма ишдан тўхтайди, тормоз меха-
низмни тўхтатади.
Иккинчи гурућга соленоидли ИМ ларни киритиш мумкин. Улар турли
хил ростловчи клапанлар, винтеллар, золотниклар ва бошќа элементларни
бошќариш учун ќўлланилиши мумкин. Бу гурућга электромагнитли муфтала-
рни киритиш мумкин. Соленоидли механизмлар одатда факат икки позицияли
ростлаш тизимларида ќўлланилади.


74
Электр юритмали ИМ лар одатда электр юритма, редуктор ва тормоздан
ташкил топади (охиргиси бўлмаслиги хам мумкин). Бошќарув сигнали бир
ваќтнинг ўзида юритма ва тормозга берилади, механизм тўхтай бошлайди ва
юритма чиќувчи органни харакатга келтиради. Сигнал йўќолганда юритма
ишдан тўхтайди, тормоз механизмни тўхтатади.
Гидромелиоратив тизимлар ва гидротехник иншоотларида жараёнларни
автоматлаштиришда асосан электрик ижро механизмлари, харакатланувчи ма-
шиналарда эса гидравлик ва пневматик ижро механизмлари ќўлланилади. Чи-
кувчи органнинг характерига караб электрик ижро механизмларининг туркум-
ланиш схемаси 8.1- расмда курсатилган.

Download 1,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   45




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish