Газиев н. Р. Спорт машеулотининг назарий асослари



Download 5,65 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/103
Sana23.02.2022
Hajmi5,65 Mb.
#163756
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   103
Bog'liq
31sportmashnazpdf

Спорт тайёргарлиги - спортчилар машгулотини камраб 
олувчи, куп омилли жараён булиб, мусобакаларга тайёрланиш 
ва катнашиш, машгулот жараёнини ва мусобакани ташкил 
килиш, машгулот ва мусобакани илмий - методик ва материал - 
техник томонидан тайёрлаш; керакли шарт-шароитни, спорт 
ишлари машгулоти укиш ва дам олиш билан кушиб олиб 
боришини хисобга олади. Ушбу атамаларни ишлаб чикаришда 
спорт тайёргарлиги тизими ва спорт мактаби деб юритилади.
Спорт тайёргарлиги тизими - билим, воситалар, услуб- 
лар, шаклларни ташкил килиш билан спортчини энг яхши 
даражада тайёрлашни амалий фаолиятидир.
Спорт мактаби - спортчиларни тайёрлашни ягона тизими 
булиб, 
бир 
гурух 
мутахассисларни 
ижобий 
изланишга 
асосланади.
Спорт машгулотлари - бу спорт тайёргарлигини бир 
кисмидир. Спорт машгулотлари махсус жараённи уз ичига олиб, 
аник танланган спорт тури буйича спортчини юкори курсат- 
кичларга эришишида, жисмоний машклар оркали организмни 
ривожлантириш, жисмоний сифатлар ва кобилиятларни тако-
6


миллаштириш 
учун 
фойдаланилган 
махсуслаштирилган 
жараёндир.
Спорт машгулотлари
 
педагогик ходиса булиб, у спорт-да 
юксак натижаларга эришиш учун бевосита йуналтирилган 
махсус жисмоний тарбия жараёнидир.
“Спорт машгулотлари
” 
атамаси билан бир каторда 
спортчини тайёрлаш атамаси хам кулланилади.
“Спортчини тайёплаш” - кенгрок тушунча булиб, у 
спортда юксак курсаткичларга эришишга тайёр булиши ва уни 
амалга ошира боришни таъминловчи барча воситалардан 
фойдаланишни уз ичига олади.
Умуман, спорт машгулоти спортчини тайёрлашда био­
логик ва психологик узгаришларининг мураккаб мажмуасини 
юзага келтириб, натижада “машц бшан чинищанлик
”, 
“тайёр­
гарлик”, “спорт формасида булишлик” даражасини яхшила- 
нйшига олиб келади. “Машц билан чинищанлик” тушунчаси 
одатда, машгулот таъсири остида спортчи организмида содир 
буладиган 
хамда унинг иш 
кобилиятини ортишида уз 
ифодасини топадиган биологик (функционал ва морфологик) 
мослашув узгаришлари маъносида англанади. Булар: умумий ва 
махсус турга булинади.

Download 5,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   103




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish