G im n a st ik a d a r sl a r id a in no va tsio n t e X n o L o g iy a L a r

gigienik  y o ‘nalishdagi  gim nastika  (gim nastika  odamning 
salomatligini  m ustahkam lash  va  jism oniy  kuchini  tarbiyalash 
vositasi deb  qaralardi);
18

---

utlctik  yo'nalishdagi  gim nastika  (gim nastika  murakkab 
mashqlarni.  slni  jum ladan  gim nastika  snaryadlarida  bajariladigan 
mashqlarni  qo'llash  y o 'li  bilan  odam ning  harakat  imkoniyatini 
rivojlanlirish  vositasi  deb hisoblaganlar);
amaliy  y o ‘nalishdagi  gim nastika  (gim nastika  urushda  uch- 
raydigan  turli  to ^ iq lard an   oshib  o'tishni  harbiylarga  o ‘rgatish 
vositasi  deb hisoblaganlar).
XVII asrning oxiri  va XIX asrning  1-yarmida qator gimnastika 
tizimlari yuzaga keldi.
Nem is  gim nastika  tizimi,  N apoleon  q o ‘shinlari  Prussi- 
yani  egallab  turgan  davrda  tarkib  topa  boshladi.  Bu  tizim ning 
asoschisi  F.Yan  (1778-1852).  F.Yan  gim nastikadan  mamlakatni 
bosqinchilardan  ozod  qilish  m aqsadida  yoshlarga  harbiy  tay­
yorgarlik  berish  uchun  foydalanishga  intildi.  Gimnastika  snar- 
yadlaridagi  mashqlar  va  harbiy  o 'yinlar  bu  tizim ning  asosini 
tashkil  qilar,  chunki  ular,  Yanning  fikricha,  insonning  jism oniy 
kuchini  rivojlantirar  va  irodasini  m ustahkam lar  edi.  U  o ‘zining 
gimnastikasini  «turnkunst»  (chaqqonlik  san’ati).  shogirdlarini  esa 
«turnerlar»  deb  atadi.  K evinchalik  nemis  gimnastikasi  «turnen» 
degan  nom  oldi.
Yan,  Frizen va Eyzelen  bilan birgalikda gim nastika mashqlari 
texnikasini  ishlab  chiqdi.  «Nemis  gimnastikasi»  darsligi  nashr 
ctilib.  unda o ‘sha vaqtda m a'lum   b o ‘lgan  gim nastika snaryadlarida 
bajariladigan  hamma  m ashqlam ing  tavsifi  berildi.  M ashqlarni 
bajarayotganda  shug'ullanuvchilardan  boshni  to 'g ‘ri  tutish,  oyoq 
uchlarini  clu»‘/.ish.  qomatni  harbiycha  “adl"  tutish.  to ‘g ‘ri  chiziq 
bo'ylab  harakat  qilish  talab  qilinardi.  M ashg'ulotlarda  musobaqa 
usulidan  Idydalanilar,  bu  esa  sluig’ullaiuivchilarning  qiziqishi- 
ni  oshirar  va  ular  bir  xildagi  mashqni  behisob  takrorlash  bilan 
mashqlanar  cdilar.  Turli  harakallar  va  kombinatsiyalarni  qoTlash 
url'-odalga  aylanmagan  edi.
A.Shpiss 
( 1810-  1858-\.) 
nemislar 
turnenini 
maktabda 
o ’qitishga  moslashtirdi  va  dars  loyihasini  tuzib  chiqdi.  Buni 
hozirgi  zamon  gimnastika  darsining  ilk  nam unasi  deb  aytish
19

---

m um kin6.  1840-  yilda  «Turnerlik  san’ati  haqida  ta ’limot»  nomli 
asarini  e'lo n   qiladi.  Shpissning  gim nastika  darsida  avval  tartibli 
mashqlar  (saf m ashqlari  va  qayta  saflanishlar),  keyin  gim nastika 
snaryadlarida  bajariladigan mashqlar,  tayyorlov  va  erkin mashqlar 
(Pestalotssining  b o ‘g 'in   gim nastikasidan  va  Fit  gim nastikasidan 
olingan harakatlar)  bajarilar  edi.  Shpiss  uzun  turnik.  uzun  bruslar, 
qator narvonlar,  qator  langarlar  singari  alohida  guruhlarga  ajralib, 
snaryadda  mashq  qilishni  joriy  tavsiya  qildi  va  am alda  q o ila d i. 
Darsning so ‘nggi qismida o'yinlar.  ommaviy m ashqlar bajarishdan 
foydalandi.  Shpiss  nem ischa  turnen  tamoyillarini  saqlab  qolgani 
holda, nemis milliy gim nastika tizim ini yaratishni oxiriga yetkazdi. 
Shpiss  gim nastikasi  buyruqlam i  yaxshi  bajaradigan  va  harbiy 
xizmat  uchun  yetarli  jismoniy  tayyorgarligi  b o ig a n   intizom li 
yoshlam i  tarbiyalab  yetishtirishga  yordam   berdi.  Biroq  bu 
bolalar  tashabbusini  b o 'g 'ib   qo ‘yar,  ularning  alohida,  o ‘ziga  xos 
qobiliyatlarining o'sishiga xalaqit berar, eng muhimi, o ‘sha vaqtdagi 
tabiiy  va pedagogik  fanlardagi  k o ‘pgina  fikrlarga muvofiq  kelmas 
edi.  A na shu kam chiliklar juda k o ‘p e ’tirozlarga sabab boTdi,  bular 
orasida  eng  asosli  e'tirozlardan  biri  m s  anatomi,  vrachi,  pedagog 
P.F.Lesgaftning  e'tirozlari  edi.
Shved  gim nastika  tizim i  nem is  gimnastikasi  bilan  ketma-ket 
paydo  bo'ldi.  U nda  asosan  gigiyena  y o ‘nalishi  m ukammal  ishlab 
chiqilgan  b o ‘lib,  asoschisi  P.Ling  (1776-1839-yillar).  1813-yilda 
P.Lingning  tashabbusi  bilan  Stokgolmda  maxsus  institut  ochildi. 
P.Ling  u  yerda  o'zining  jism oniy  tarbiya  usuli  va  vositalarini 
am aliyotga  q o ‘lladi.  Tavsiya  qilingan  m ashqlar  inson  jism ining 
a ’zolarini  m ustahkam laydigan va  kamol  toptiradigan m ashqlardan 
iborat  b o ‘lishi  kerak  deb  hisoblardi.  A mmo  u  gim nastikaning 
tarbiyaviy  aham iyatiga chuqurroq e'tib o r bermagan.
Uning  o 'g ‘li  Ya.Ling  (1 8 20 -1 886-yillar)  otasi  boshlagan ishni 
davom ettirib, dars loyihasini ishlab chiqib, m ashqlarni tizim ga soldi 
ham da maxsus snaryadlardan foydalanish lozimligini va ularga oid 
qator  uslubiy  qoidalami  ilgari  suradi.  Uning  mashqlari  anatomik 
й  «Спортивная  гимнастика».  Под  обш ей ред.  М .Л.У крана И зд.,  ФиС. 
М осква  1962,  22-23-  s.
20

---

belgilariga  qarab  tasnif qilishni,  simmetriklik,  to ‘g*ri  y o ‘nalishlik 
va  z o 'r  bcrishlikka  asoslanishi  lozimligini  ilgari  surdi.  Ayniqsa, 
gavdaning  qismlarini  aniq  lozim  boTgan  holatda  b o ‘lishiga  katta 
ahamiyat  berdi.
Shved  gimnastika  darsining tuzilishi  q at’iy tartibda birin-ketin 
keladigan  16 qismdan iborat loyihaga binoantuzilgan edi. B uloyiha 
o ‘qituvchining  tashabbusini  b o ‘g ‘ishga  qaramay,  k o ‘plarga  ilmiy 
asoslangandek  tuyular,  bu  hoi  shved  gim nastikasining  mashhur 
b o ‘lib  ketishiga  va  k o ‘p  mamlakatlarda, jum ladan Rossiyada  ham 
keng yoyilishiga sabab b o ‘lgan.
Fransuz  gim nastika  tizim i  asosan  harbiy-am aliy  y o ’nalishda 
bo‘lib,  shved tizimi  bilan deyarli  bir vaqtda shakllandi. Frantsiyada 
gimnastika tizimining asoschisi  Amoros  (1 7 7 0 -1 848-yillar) hisob- 
lanadi.  U  u lu g‘  rus  sarkardasi  A .V .Suvorovning  harbiy-jismoniy 
tayyorlov tizim i bilan tanish bo Tib, bundan o 'z  tizim iini yaratishda 
foydalandi.  Hayotda va harbiy sharoitda zarur bo'lgan k o ‘nikm alar 
orttirishga  yordam  beradigan  m ashqlar -  to ‘siqlar  qo'yilgan  ochiq 
joyda  yurish  va  yugurish,  aslaha-anjom lar  bilan  turli  holatlarda 
sakrash,  yukni yoki  «yarador»ni joydan-joyga k o ‘tarib  o ‘tish,  suz- 
ish va sho‘n g ‘ish,  kurash tushish,  uloqtirish,  o*q otish,  qilichbozlik 
va chavandozlik mashqlarini u  eng  samarali m ashqlar deb hisoblar 
edi.  lining  gim nastika  tizim ida  katta  tezlik  bilan  kuchni  tejab 
bajariladigan gimnastika snaryadlari(narvonlar, arqonlar, langarlar, 
devorlar)dan  foydalanish  tavsiya qilinadi.
Dars vaqtida Amoros muayyan loyihaga rioya qilmagan. Uning 
ta'lim   lamoyillari  -   mashqlaming  shug'ullanuvchilarga  tushunarli 
boTishi,  ularning  nuimkin  qadar  sodda  boTishi,  bajarishda  asta- 
sekin,  yengilidan  qiyiniga,  soddasidan  murakkabiga o ‘tib  bajarish, 
m ashg'ulotlarda o'quvchilarning oV iga xos xususiyatlarini hisobga 
olinishi  lozimligini  e ’tirofetgan.
1 
larakatlar  kvligi.  yo'nalish  va  amplitudasi  (k o ‘lami)ni 
0 ‘zgartirib,  bir  mashqning  ta'sirini  kuchaytirish  yoki  susaytirish 
maqsadida  ko'rsatm alardan  I'oydalangan.  M ashqlar  goh  harbiy 
qo'shiqlar  j o ‘rligida  ijro  etilar,  bu  esa  o 'z   navbatida  nafas  bilan
21

---

bogMiq jihatlarning  rivojlanishiga  yordam  berar  va vatanparvarlik 
hissini  q o ‘zg ‘atishda  vosita  rolini  bajargan.  U  m ashg'ulotlarda 
mashqlarni  bajarishni  m usiqa  j o ‘rligida  o'tkazishni  odatga 
aylantirishga  ilk  bor  urindi.  Fransuz  gim nastika  tizim i  mashqlari 
rus  armiyasida ham q o ‘llanildi.
Lochinlar  gim nastika tizimi.  M azkur tizim   A vstriya-Vengriya 
tarkibida  b o ‘lgan  slavyan  xalqlarining  milliy  ozodlik  kurashiga 
aloqador  tarzda  XIX  asr  o'rtalarida  vuzaga  keldi.  Chexiyada 
«lochinlar  harakati»  paydo  bo'lib,  lochinlar  gim nastika  tizim i 
shakllana  boshladi.  0 ‘z  vatanini  Avstriya  zulmidan  ozod  qilishga 
intilgan,  vatanparvarlik  kayfiyatidagi  liberal  burjuaziya  vakili, 
Praga  universitetinnng  estetika  va  san ’at  tarixi  professori  M .Tirsh 
(1832-1884-  yillar)  bu tizim ning  asoschisi hisoblanadi.  Tirsh XIX 
asrning birinchi yarmidagi gim nastika tizim larining ham m asi bilan 
tanish bo Tib,  Chexiya m am lakati  xalqini  m illiy-ozodlik kurashiga 
tayyorlash m aqsadida ommaviy  gim nastika harakatini tashkil  etish 
uchun  mavjud  tizim lar  m ashqlarining  birortasidan  foydalanish 
samara bermaydi deb  hisoblardi.
Lochinlar  gim nastikasi  tizim i  m azm un  jihatidan  nemis 
gim nastika  tizim iga  yaqin  b o lib ,  u  o ‘ziga  xos  xususiyatlari  bilan 
ajralib  turardi.  M .Tirsh  barcha  holat  va  harakatlar  ijrochilarining 
ham,  tom oshabinlarning  ham  ruhini  k o ‘tarish,  quvonch  va 
estetik  zavq  uy g ‘otadigan  shaklda  boTishiga  intildi.  Gimnastika 
snaryadlaridagi  mashqlar, 
buyum lar  bilan  va  buyumlarsiz 
bajariladigan  mashqlar,  piram idalar,  qilichbozlik,  boks,  jangovar 
kurash elementlari b o ‘lgan m ashqlar bu tizim  asosini tashkil qiladi.
«Lochinlar»  bir xil m ashqlarni  bebisob takrorlash  o 'm ig a turli 
harakat kombinatsiyalarini bajarishdan foydalandilar.  1862- yildan 
boshlab  esa  gim nastika  m usobaqalari  maxsus  ishlab  chiqilgan 
qoidalarga  binoan  o'tkaziladigan  b o ‘ldi.  Endi  erlcin  mashqlardagi 
va  gim nastika  snaryadlaridagi  kom binatsiyalarda  bir  elementdan 
ikkinchisiga o ‘tish mantiqli  b o ‘lishiga alohida e'tib or qilindi.
«Lochinlar»  mashqlarni  tashqi  belgilariga  qarab  tasnif 
qilganlar  va  qariyb  har  qaysi  m ashq  bir-ikki  so ‘z  bilan  ataladigan
22

---

qilib gim nastika mashqlari atamasining shakllanishiga imkoniyatni 
yuzaga  keltirdi.  Bu 
o' z
  navbatida  taTim -tarbiya,  ayniqsa, 
m ashg‘ulotlar (dars)da lozim  boTgan qulayliklariga  sabab  b o id i.
«Lochinlar»  gimnastikasi  tizim ining  darslari  uch  qismdan 
iborat bo4gan:
1.  Tayyorlov  qismi  hisoblanib,  tartibli  mashqlar,  umumiy  er­
kin  m ashqlar  yoki  buyum lar  (tayoqcha,  gantellar  va  h.  k.)  bilan 
mashqlar bajarilgan.
2.  Asosiy  qismida  gimnastika  snaryadlaridagi  mashqlar, 
sakrashlar,  «turli»  deb  yuritiladigan  mashqlar,  jangovar  m ashqlar 
va h.k.lar bajarilgan.
3.  Yakunlov  qismida  yurish,  ohista  yugurish,  turli  xil  o ‘yinlar 
qoilan ilg an.
Ilk  bor  m ashg'ulotlar  bir  xil  kiyim-boshda,  m usiqa j o ‘rligida 
oTkazilishi, m ashqlam ing aniq bajarilishi,m usobaqalarvaom m aviy 
chiqishlarning  uyushtirib  turilishi  lochinlar gim nastikasining  qator 
mam lakatlarda  shuhrat  qozonishini  ta ’minlab, 
o' z
  davrining  sport 
gim nastika darslariga asos bo Tib xizm at qildi.
XIX asr oxirlarida ilmiy asoslangan quyidagi dastlabki tizimlar: 
Rossiyada  -   P.F.Lesgaft  (1837-1909-yillar)  tizim i,  Frantsiyada  -  
J.Demeni  (1850-1917-  yillar,  fiziolog  va  pedagog)  tizim i  paydo 
ЬоЧа boshlaydi.  Birinchi jaho n urushi yillarida J.Demeni jism oniy 
tarbiyaga oid asar e ’lon qiladi. U m ashqlar statik emas, balki dinamik 
b o iish i,  toTa amplitudada  bajarilishi,  shaklan  nafis  boTishi kerak, 
deb  hisoblardi.  M ashq  bajarishda  ishtirok  qilmayotgan  muskullar 
b o ‘shashtirib turilishi  kerak edi.  Bu gim nastika taraqqiyotidayangi 
qadam  boMib,  hozirgi  kun  jism oniy  tarbiya  am aliyotida  alohida 
tur  sifatida  ajralib  chiqqan  «Relaksatsiya  gim nastikasi»ga  asos 
bo4gan  deb  aytishimiz  mumkin.  Demeni  tak lif  qilgan  m ashqlar 
gimnastikani ancha boyitdi. Demeni salomatlikni mustahkamlashni, 
gavda  tuzilishi  va  harakatlarning  nafisligiga  erishishni,  kishin- 
ing  chaqqonligi  va  irodaviy  xislatlarini  rivojlantirishni  -  jism oniy 
tarbiyaning vazifalaridir,  deb hisoblagan.
23

---

J.Demenining  shogirdlaridan  biri  J.Eber jism oniy  tarbiyaning 
«tabiiy  usuli»ni  tak lif  qildi,  bu  taklif  aslida  harbiy-amaliy 
gimnastikaning yanada rivojlanishiga sabab b o id i.
XIX  asr  oxirlari  va  XX   asr  boshlarida  gim nastikaning  yangi 
turlari  paydo  bo'ldi.  Jumladan,  badiiy  va  ritmik  gimnastika,  tib- 
biyotning  sohalaridan  biri  b o ‘lib  qolgan  hozirgi  kundagi  davolash 
gimnastikasi,  asosi  gigiyenik  yo'nalishda  b o ig a n   o'zig a  xos 
y o ‘nalishda  b o ig a n   tizim lar  (M yullerning  «M ening  sistemam», 
Sandovning  «Ganteli  gim nastikasi»,  Porshekning,  Anoxinning 
« 0 ‘ziga  xos  gim nastika  tizim lari»)  va  h.k.lar  hozirgi  kunda  keng 
qoTlanilmoqda.
Ona  zam inim iz  qadim dan  ta'lim   m askani  b o ’lib  kelganligi, 
bu  yurtda  bashariyat  tam adduniga  xizmati  bilan  tanilgan 
allom alarning  yetishib  chiqqani  sir  emas.  Hozirgi  kunda jism oniy 
tarbiya  nazariyasi  va  uslubiyotining  «otasi»  deb  tan  olingan 
olim  P.F.Lesgaftdan  V  asr  avval  allom a  bobomiz  -   A bu  A li  ibn 
Sino  inson  salom atligida  m ashqlanishning  foydasi  haqida  eng 
dastlabki fikrlarni aytib, hatto qator harakatlarni qanday  boshqarish 
lozimligini  tavsiflab,  ularning  ta'sirin i  she'riy  m isralarida  bayon 
etgan.  Shunga  k o ‘ra  m am lakatim iz  jism oniy  tarbiya  tizimining 
tam al toshi  o 'rta  asrlardan  boshlanadi,  deb  aytishga haqlimiz.
24

---