From Vikipediya Jump to navigationJump to search


Юқори босим ва температура остидаги ёниш махсулотлари энергиясини кураклар ёрдамида ротор валининг механик энергиясига айлантирувчи иссиқлик машинаси газ турбинаси дейилади



Download 0,91 Mb.
bet21/46
Sana08.07.2022
Hajmi0,91 Mb.
#756704
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   46
Bog'liq
Термодинамика ва Иссиқлик техникаси. Маруза.

Юқори босим ва температура остидаги ёниш махсулотлари энергиясини кураклар ёрдамида ротор валининг механик энергиясига айлантирувчи иссиқлик машинаси газ турбинаси дейилади.


Газ турбиналари ҳам буғ турбиналаридай бўлиб, фақат уларда буғ ўрнига ёниш маъсулоти – тутун асосий иш жисми ҳисобланади.ГТҚ газ – турбинаси-двигателаpи ва ёрдамчи қурилмалардан иборат. Двигателаp таркибига турбина, ёниш камераси, компрессорлар, ёқилғи насоси, бак, электр генератори, регенератив иссиқлик алмаштиргичлар киради.
Ёрдамчи қурилмалар жумласига ГТҚ нинг қайси мақсадда ишлатилишига қараб қуйидагиларни киритиш мумкин: газ йўллари, қувурлар, ишга тушириш қурилмалари, мойлаш тизимлари, сув таoминлаш қурилмалари ва бошқалар. ГТҚ даги турбина, электр генератори, ҳаво компрессори ва ёқилғи насоси ягона умумий валда жойлаштирилади. Охирги 20 – 30 йил мобайнида ГТҚ хусусан транспорт ва энергетикада кенг қўлланила бошланди. Энергетикада қўлланиладиган ГТҚлари электр энергияси етишмасдан қолганда, энергетик тизимда бузилишлар бўлганда истеoмолчиларни электр энергиясига бўлган талабини қондириш мақсадида ишлатилади. Бундай ГТҚ ларнинг қуввати 1–100 МВт оралиғида бўлиб, йил мобайнида 1500 соатдан ортиқ ишлатилмайди. Денгиз кемаларидаги ГТҚ асосий энергия манбаи ҳисобланади ва уларнинг қуввати 30 кВт дан 10 МВт гача бўлади.
Нефтни ҳайдашда, газ магистрали қувурларида, турли хил компрессорларни ишлатишда ГТҚ лари асосий механик энергия манбаи ҳисобланади. ГТҚ авиация транспортидаги турбореактив, турбовинтли реактив самолётларнинг асосий ва форсаж (французча fоrcer - жадаллаштирмоқ) двигателларида ҳам кенг тадбиқ этилган.
Ҳозирги замон ГТҚ нинг деярли ҳаммаси ёниш маъсулотлари турбинанинг оқим қисми орқали ўтадиган схема бўйича ишлайди.
Шу сабабли газ турбиналарида ишлатиладиган ёқилғи таркибида зарарли аралашмалар миқдори жуда кам бўлиши керак. Бундай ёқилғилар жумласига табиий газ, яхши тозаланган сунoий газлар (домна гази, кокс гази, генератор гази) газ турбиналарида ишлатиладиган махсус суюқ ёқилғи (дизелp, мотор ёқилғиси, соляр мойи) киради.

Download 0,91 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   46




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish