Fizikaning hozirgi zamon ta’limidagi o’rni


-масала.  ???? = (3; 4; −2) куч А(2; −1; 3) нуқтага қўйилган. Бу кучнинг О(0; 0; 0) нуқтага  нисбатан куч моменти ва унинг йўналишини топинг



Download 11,09 Mb.
Pdf ko'rish
bet166/436
Sana22.02.2022
Hajmi11,09 Mb.
#80408
1   ...   162   163   164   165   166   167   168   169   ...   436
Bog'liq
Конференция - физика-PDFга

2-масала
𝐹 = (3; 4; −2) куч А(2; −1; 3) нуқтага қўйилган. Бу кучнинг О(0; 0; 0) нуқтага 
нисбатан куч моменти ва унинг йўналишини топинг.  
Тажрибалар шуни кўрсатмоқдаки, талабаларнинг юқоридаги каби масалаларни таҳлилий 
ечиши, биринчидан уларга вектор кўпайтма тўғрисидаги амалий кўникмаларни шакллантирса, 
иккинчидан физикадаги куч тушунчаси, кучнинг вектор катталик эканлиги, куч моменти, куч 
елкаси, куч йўналиши каби таянч тушунчаларнинг геометрик боғлиқлиги ҳақидаги билимларни 
шакллантиришга олиб келади. Бу эса бўлажак физик ўқитувчиларда физика ва математика 
ўртасидаги 
интегратив 
жараённинг 
мавжудлиги 
ҳақидаги 
тафаккур 
доирасини 
ривожлатиришга олиб келади. 


“Fizikaning hozirgi zamon ta’limidagi o’rni”. Samarqand 2019-yil 13-14 dekabr.
 
159 
МАТЕРИАЛШУНОСЛИК ВА КОНСТРУКЦИОН МАТЕРИАЛЛАР ТЕХНОЛОГИЯСИ 
(КМТ) ФАНИ БИЛАН ФИЗИКА ФАНИНИНГ ЎЗАРО ИНТЕГРАЦИЯСИ. 
 
Раҳматов М. СамДУ Меҳнат таълими йўналиши доценти. Жалилов Н. СамДУ Физика 
факультети магистранти. 
 
Маълумки. материалшунослик фанида материалларнинг таркиби тузилиши ҳамда 
хоссалари ўртасидаги боғланишлар ўрганилади. Материалларнинг таркиби битта ёки бир нечта 
кимёвий элементлардан ташкил топган бўлиб, тузилиши эса макро ва микро тузилишлардан 
иборатдир. Материалларнинг хоссалари деб унинг кимёвий физикавий, механик ва техналогик 
хоссалари тушунилади. Материалларнинг хоссалари ва ички тузилиши ўртасидаги боғланиш 
ўрганилгандан кейин материалларнинг хоссаларини бошқариш имконияти вужудга келди. 
Материалшунослик фанида янги ва талаб этилган хоссаларга эга бўлган материаллар ва 
конструкциялар ҳам ўрганилади, ҳамда ўрганиладиган масалаларни ечимини топишда 
термодинамика асослари, кристаллография, қаттиқ жисмларнинг атом кристалл тузилиши
тузилишдаги нуқсонлар назарияси, материалларнинг дефформацияси ва емирилишининг 
физик асосларидан кенг фойдаланилади. Ҳар вақтда янги техника намунасини яратиш учун 
ишлатиладиган материаллар илм-фаннинг энг охирги ютуқларига асосланиб танланади, яъни 
энг янги материаллар ишлатилади. Янги яратиладиган конструкцион материалларнинг 
хоссалари уларнинг ишлатилиш соҳаси билан белгиланади. Масалан, реактив двигателлар учун 
ишлатиладиган материаллар юқори мустаҳкамликка ва юқори ҳароратга чидамли бўлиши 
керак. Шунинг учун янги яратилган материалларнинг хоссалари физика, математика, кимё ва 
техника фанларининг ўзаро алоқаларига боғлиқдир. Ушбу мақолада биз материалшунослик ва 
КМТ фани билан физика фанининг ўзаро боғлиқлигини яъни интеграциясини материалларнинг 
физик хоссаларини ўрганган ҳолда талабаларга билим, кўникма ва малакаларни ҳосил қилишни 
кўриб ўтамиз. Материаллардан металлар ва қотишмаларнинг физик хоссаларига қўйидагилар 
киради: материалларнинг зичлиги (солиштирма оғирлиги), суюқланувчанлиги, иссиқликдан 
кенгаювчанлиги, суюқланишда ҳажмининг ўзгариши, иссиқлик ўтказувчанлиги, электр 
ўтказувчанлиги ва магнит хоссалари киради. Мисол сифатида металл ва қотишмаларнинг 
ҳароратни оширганимизда уларнинг иссиқликдан кенгайиш хоссаларини олиб қарайлик. 
Ҳарорат ошганда металлар ва қотишмаларнинг ўлчамлари турлича кенгаяди, ва бу иссиқликдан 
кенгайиш коэффициенти билан характерланади. Иссиқликдан кенгайиш коэффциенти чизиқли 
ва ҳажмли кенгайиш коэффициентларига бўлинади. 
Чизиқли кенгайиш коэффициенти (
𝛼) металл ва қотишмаларнинг ҳароратини 1°С га 
оширганда унинг чизиқли ўлчамлари қанча ўзгаришини кўрсатади, яъни 
𝜶 =
𝒍
𝒕
−𝒍
𝟎
𝒍
𝟎
∆𝒕

Download 11,09 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   162   163   164   165   166   167   168   169   ...   436




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish