Физика курси I



Download 7,38 Mb.
Pdf ko'rish
bet27/103
Sana24.02.2022
Hajmi7,38 Mb.
#200593
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   103
Bog'liq
Fizika kursi. 1-qism. Mexanika (A.Qosimov, X.Jo'raqulov, A.safarov)

а '= ап. 
(3.7)
Келтирилган мулоҳазалардан биз шу хулосага келамизки, 
шарчага бошқа жисмлар таъсир қилмаётган булсада, у К' саноқ 
тизимида қандайдир ташқи куч таъсирида а'п тезланиш билан 
ҳаракагга келади. Бу куч К' саноқ тизимининг К саноқ тизимига 
нисбатан гезланувчан илгариланма ҳаракати туфайли вужудга 
келади ва у «одатдаги» кучлардан фарк килади, бу куч инерция кучи 
дейилади.
Инерция кучлари айникса айланма ҳаракат қилаётган жием 
билан боғлиқ бўлган саноқ тизимларида намоён бўлади, чунки ҳар 
қандай айланма ҳаракатда марказга интилма тезланиш мавжуд. 
Бинобарин, тезланиш билан ҳаракатланаётганликлари туфайли 
бундай санок тизи.чларп ноинерциал санок тизимларидир.
3.4-$. ИЛГАРИЛАНМА ҲАРАКАТ ҚИЛАЕТГАН НОИНЕРЦИАЛ САНОҚ ТИЗИМИДА
ИНЕРЦИЯКУЧЛАРИ
Идгариланма ҳаракатдаги инерция кучлари кундалик ҳаётимизда 
кўн учраб туради. Йўловчиларни ташувчи воситалар (автобус, 
трамвай, гроллейбус ва ҳ. к.)да содир бўладиган ҳодисаларни 
кузатганимизда инерция кучлари бевоспта намоён бўлади. Масалан, 
бирор ўзгармас тезлик билан кетаётган автобус ўз тезлигини кескин 
оширса йўловчилар инерция кучи таъсирида оркага тисариладилар 
ва аксинча, автобус ўз тезлигини кескин камайтирса (ёки бирдан 
тў.хтаса) улар илгарига томон интиладилар. Йўловчиларга таъсир 
этаётган куч — автобхс билан боғланган ноинерциал саноқ тизими- 
нинг тезланувчан ҳаракати туфайли вужудга келаётган инерция 
кучидир.
Юқорида (3.2-расм) зикр килинган мисолда шарчага таъсир 
этувчи куч илгариланма ҳаракатланаётган ноинерциал санок 
тизимида вужудга келадиган инерция кучларининг намоён бўлиши- 
днр. Инерция кучларининг жисмларга таъсирининг натижалари 
амалда мавжуд бўлганлиги туфайли улар табиатда мавжуд кучлар 
деб каралади ва бу кучлар факат ноинерциал санок гизимларидагина 
мавжуддир.
Бизга маълумки, жисмларнинг бир-бирига таъсири туфайли 
вужудга келадиган кучлар Ньютоннинг иккинчи конуни билан 
ифодаланади ва бу кучлар инерциал саноқ тизимига нисбатан 
аникланади. Ноинерциал санок тизимларида, умуман олганда, 
Ньютон конунлари бажарилмайди, чунки бошка жисмга кўйилган
58
www.ziyouz.com kutubxonasi


акс таъсир кучи мавжуд бўлмайди. Лекин жисмларнинг бир-бирига 
таъсир кучлари билан бир каторда инерция кучларини ҳам ўзида акс 
эттирувчи ифодани Ньютоннинг иккинчи конуни тарзида ёзиш 
мумкин. Шундай килиб, ноинерциал санок тизимида Ньютоннинг 
иккинчи конуни куйидаги кўринишга эга бўлади:
т а = Ғ + Ғ ии, 
(3.8)
бу ерда Ғ— жисмларнинг бир-бири билан ўзаро таъсири туфайли 
мазкур жисмга 
таъсир этувчи «одатдаги» кучларнинг вектор
йиғиндиси; Ғт1 — инерция кучлари; а' — мазкур жисмнинг 
Ғ ва
Ғин кучлари таъсирида 
ноинерциал 
санок тизимида эришган
тезланиши. Шуни алоҳида тат>кидлаш лозимки, инерция кучлари 
(Ғт) ноинерциал санок тизимининг инерциал санок тизимига 
нисбатан 2езланишли Ҳаракати билан аникланади. Ўзаро таъсир 
кучлари (Ғ) эса иккала санок тизимида ҳам бир хилдир, яъни
Ғ = та
(3.9)
бу ерда а — жисмнинг инерциал санок тизимига нисбатан тезланиши 
бўлиб, мазкур жисмга бошка жисмларнинг бевосита таъсирн 
натижасидир. (3.7) ифодага асосан ноинерциал санок тизимида 
жисмга таъсир этувчи инерция кучи куйидагича ифодаланади:
? ии = т
а
(3.10)
Бу кучни ноинерциал санок тизимининг тезланиши оркали ифодала- 
сак, куйидаги кўринишга келади:
Ғт,= — та,’. 
(3.11)
Бу ифодадаги манфий ишора инерци^ кучи ноинерциал санок 
тизимининг тезланиш вектори йўналишига карама-каршь томонга 
йўналганлигини билдиради.
(3.8) 
ва (3.9) тенгликлардан инерция кучи учун куйидаги ифодага 
эга бўламиз:

Download 7,38 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   103




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish