Фанидан маъруза матни


Минераллар ва тоғ жинслари



Download 6,4 Mb.
Pdf ko'rish
bet41/174
Sana14.04.2022
Hajmi6,4 Mb.
#552665
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   174
Bog'liq
gidroenergetik qurilmalar

Минераллар ва тоғ жинслари
 
Минераллар (лат. mineva - руда) - 
рудалар
демакдир. Минералогия (лат. mineva - руда ва 
логия.) - минераллар (рудалар) тўғрисидаги фандир. Минералларнинг таркиби - кристаллик 
структураси, физик ва кимѐвий хоссалари, хоссаларнинг улар таркиби ва структурасига 
боғлиқлиги, ҳосил бўлиш қонуниятлари, ўзгариш жараѐнлари, табиатда бўлиш шароитлари ҳамда 
амалда қўллаш масалаларни ўрганади. 
Минералогия геология фанлари комплексига киради: петрография, геохимия, фойдали 
қазилма - бойликларни ўрганиш, кристаллография ва бошқалар билан, шунингдек физика ва кимѐ 
билан боғлиқ. Минерал тавсифий (систематик) генетик, экспериментал, регионал ва амалий 
минералогия (технология ва қидирув минералогияси, шунингдек минераллар таҳлили) соҳаларига 
бўлинади. 


Ҳосил бўлиш шароитига қараб тоғ-жинслари 3 турга бўлинади: 
1. Бирламчи тоғ жинслари; 
2. Иккиламчи тоғ жинслари; 
3. Метаморфик тоғ жинслари. 
Бирламчи жинслар - магмалардан ҳосил бўлган. 
Иккиламчи жинслар - баъзи жинсларнинг сув, шамол ва ҳароратлар таъсирида 
бузилишидан ташкил топган. Жисмлар бир турдан иккинчисига ўтишда уларнинг химиявий ва 
минералогик таркиблари ўзгарган. 
Академиклар Ф.Ю.Левинсон - Лессинг, А.П.Карпинскийлар томонидан илмий - 
изланишлар олиб борилган ва изланишлар натижасида тоғ-жинсларининг классификацияси 
(геология) тузилган. 
Кўпгина табиий рудаларнинг тоғ жинсларига баъзи бир қисмларигина иштирок этади. 
Буларга кварц, дала шипатлари, слюдалар, карбонатлар, сульфатлар ва темир-магнитли рудалар 
мисол бўлади. 
Тоғ жинсларининг асосий хусусиятларидан бири уларнинг қурилиш ишларида қўллаш 
мумкинлигидир. Баъзи минераллар ўзининг мустаҳкамлиги, қаттиқлиги, химиявий бардошллиги 
билан ажралиб туради. Минераллар ва тоғ жинсларининг ташқи таъсирларига мустахкамлигини 
аниқлайдиган копернинг кўриниши 8.5-расмда келтирилган. 

Download 6,4 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   174




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish