Фанидан маъруза матни


-расм. Минераллар ва тоғ жинсларининг ташқи таъсирларга мустаҳкамлигини



Download 6,4 Mb.
Pdf ko'rish
bet42/174
Sana14.04.2022
Hajmi6,4 Mb.
#552665
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   174
Bog'liq
gidroenergetik qurilmalar

8.5-расм. Минераллар ва тоғ жинсларининг ташқи таъсирларга мустаҳкамлигини 
аниқлайдиган копер: 
1-юк осилган станина; 2-зарб берадиган юк («маятник»); 3-ишни ўлчаш мосламаси.
Буни кварц мисолида қараб чиқамиз. 
S
i
O

кремний ангидрид ѐки кремнезем деб аталади. У кристалл кўринишида бўлади. Унинг 
кристаллари олтибурчакли пирамида шаклида учрайди. Кварц оқ кўринишидаги, унча ялтироқ 
бўлмаган минераллар. Кварцнинг зичлиги 
ρ
= 2,65 г/см
3
ни, қаттиқлиги 7 ни (қаттиқлик шкаласи 
бўйича) ташкил этади. Кварц жуда мустаҳкам минералдир. У 2000 МПа бўлган босимга бардош 
бера олади. 1728
0
С ҳароратда кварц суюқлик ҳолатига ўтади. 
Кварцдан кейин иккинчи ўринда глинозем AI

O
3
туради. Табиатда глинозем корунд 
шаклида учрайди. 
Ўзининг мустаҳкамлиги билан дала шипатлари ҳам ажралиб туради. Улар сарғиш, кулранг 
кўринишларда бўлади. Зичлиги 
ρ
= 2,55÷2,76 г/см
3
ни қаттиқлиги (қаттиқлик шкаласи бўйича) 6 ни 
ташкил этади. У 120÷170 МПа гача бўлган босимга бардош беради. 1170÷1550
0
С ҳароратда 
суюқлик ҳолатига ўтади. 
Минераллар ва тоғ жинсларнинг характеристикалари 
Минераллар ва тоғ жинслари қуйидаги кўрсаткичлар билан характерланади: 
1. Зичлик, 
V
т

2. Ҳажмий оғирлик, 
V
m

3. Мустаҳкамлик; 
4. Қаттиқлик; 


5. Емирилиш; 
6. Таъсирга қаршилик кўрсатиш; 
7. Эгилувчанлик. 
Бу кўрсаткичларни аниқлайдиган асбоб ва ускуналар тоғ-кон ишларида кенг қўлланилади. 
8.5-расмда 
минераллар 
ва 
тоғ-жинсларининг 
ташқи 
таъсир 
кучларига чидамлилигини 
аниқлайдиган асбоб кўрсатилган. 
Коперлар асосан минераллар ва тоғ жинсларни зарбий механиқ синашлар учун 
мўлжалланган қурилмадир. Синалаѐтган намунага зарб берадиган юк («маятник») осилган 
станинадан ва намунага тушадиган ишни ўлчайдиган мосламадан иборат. 
Бундан ташқари минераллар ва тоғ жинсларининг ўзига хос хусусиятлари ҳам мавжуддир: 
1.
Физик хусусиятлари; 
2.
Механиқ хусусиятлари; 
3.
Намлик, сув, музларга бардошлилиги; 
4.
Иссиқлик ўтказувчанлик, ѐнғинга бардошлилик ва бошқа хусусиятлари. 

Download 6,4 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   174




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish