Бундай ҳавзалар сунъий равишда ҳосил қилиниб, сув ҳажмини тўплашга мўлжалланади ва
ГЭС ишини суткалик тартибга солиш имконини беради. Ҳавза фойдали ҳажми ва
сув олиниш
чуқурлиги энерго-иқтисодий ҳисоблардан аниқланади. Ҳавза асосан напорсиз деривация охирги
участкасида яратилади.
Биринчи схема қўлай ҳисобланади ва ташқин сув даврида СБ лойқа босиши тезлашади.
Бошқа схемаларда ташқин сув даврида СБ ажратиб қуйилиши мумкин.
СБ нинг деривацион каналда жойлашгани 19.10 - расмда кўрсатилган.
а) СБ тўғридан - тўғри каналда
жойлашган;
б) СБ каналнинг бир томонида;
в) СБ айланма канал билан.
19.10 – расм. Сув қабул қилиш камерасига сув келтириш схемаси.
а – фронтал; б – ѐн томонлама; в – эгри; 1 – деревацион канал; 2 – аванкамера;
3 – турбина қувури; 4 – оқова нов; 5 – муз ташлагич; 6 - йўналтирувч и девор; 7 – тез
оқимни қабул қилувчи лоток; 8 – тез оқим.
Напорсиз деривация паст отметкали жойларда кўлларни, чуқурликларни кесиб ўтса,
уларни
СБ яратишга фойдаланиш керак. У ҳолда деривация компоновкасини икки участкага бўлинади:
юқориги-тартибга солинмайдиган канал кўринишида ва қуйи - тартибга солинадиган канал
кўринишида, уни пик канал деб аталади.
СБ жойлашиши сув келтирувчи деривация гидравлик режимига таъсир кўрсатади.
СБ сунъий сув ҳавзаси бўлгани учун у ер ости сувларининг табиий режимини бўзади.
Шунинг учун лойиҳалашда фильтрация ҳисобларига катта аҳамият берилади.
СБ ни лойқа босиши қўзғалмас сув сатҳини белгилашда ҳисобга олинади. Чўкиндиларни
ювувчи қурилмалар мавжуд бўлганда қўзғалмас сув сатҳи баландлиги 1 м (Рион ва
Краснополянск ГЭС лари). V
Ф
СБ
=258000 м
3
Краснополянск ГЭСи да. Фойдали ҳажм 6 м
чуқурликка ишлатилганда F=48000 дан 38000 м
2
гача ўзгаради.
СБ ни лойиҳалашда, ундан комплекс фойдаланиш вазифасини қўйилади. Масалан: СБ да
сувда сўзувчи қушларни кўпайтириш, балиқларни ўрчитиш ѐки дам
олувчилар учун спорт базаси
яратиш мақсадга мувофиқдир. СБ ни хўжалик учун ишлатилса, қўшимча иншоотлар кўзда
тутилади.
Сув энергетика ҳисобларини СБ учун бажаришда буғланишга сув йўқолишини, совуқ
иқлим шароитида муз ҳосил бўлишини ҳисобга олинади.
Эксплуатация қилинишга кўра СБ музлайдиган ва музламайдиган хилларга ажратилади.
Суткалик ҳавза ҳажми:
Н
Э
V
367
, м
3
бу ерда Н - напор;
Э - СБҲ ҳисобига ишлаб чиқиладиган энергия.
20 – маъруза. ГЭҚ туннеллари. ГЭС ва ГАЭС туннеллари. Туннеллар классификацияси.
Деривацион туннел йўлини танлаш. Деривацион туннел параметрларини танлаш. Гидравлик ва
иқтисодий ҳисоблар.
Do'stlaringiz bilan baham: