Fanidan m a ‘ ruzalarmatn I


Kataliz. Gomogen va geterogen kataliz



Download 0,59 Mb.
bet18/27
Sana28.03.2022
Hajmi0,59 Mb.
#514361
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   27
Bog'liq
6 -Mavzu Kimyoviy kinetika va kimyoviy muvozanat.

11. Kataliz. Gomogen va geterogen kataliz.


КАТАЛИЗ. Кимевий реакция тезлигининг моддалар - катализаторлар иштирокида ўзгариши катализ дейилади. Катализаторлар реакциянинг оралик боскичларида иштирок этиб, реакция тезлигини оширувчи актив оралик бирикмалар ҳосил қиладиган, лёкин реакция натижасида кимевий таркиби ва миқдори ўзгармайдиган моддадир.
Баъзи катализаторлар реакцияни жуда тезлаштиради - бу мусбат катализ бўлади. Масалан сульфат кислота ишлаб чикаришда SO2 нинг оксидланиб, SO3 га айланиши мисол бўлади, бошкалари эса сёкинлаштиради - бу манфий катализ дейилади, масалан, водород пероксиднинг парчаланиш реакцияси тезлигининг, озрок миқдордаги сульфат кислота иштирокида камайиши мисол бўлади. Манфий катализаторлар - ингибиторлар дейилади.
Катализ икки хил бўлади:
1. Гомоген катализ (бир жинсли)
2. Гетероген катализ (турли жинсли)
Гомоген катализда реакцияга киришувчи моддалар билан катализаторлар бир фазали - газ ёки суюк фазали система ҳосил қилади.
Бунда катализаторлар билан реакцияга киришаетга моддалар орасида ажралиш сирти бўлмайди. Водород пероксиднинг тўзлар эритмалари (суюк фаза) иштирокида каталитик парчаланиши бунга мисол бўлади.
Гомоген катализ учун кимевий реакциянинг тезлиги катализаторнинг концентрациясига пропорционал бўлиши аниқланган.
Гетероген катализда реакцияга киришаетган моддалар билан катализатор турли фазалардан иборат системани ҳосил қилади. Бунда катализатор билан реакцияга киришаетган моддалар орасида, чегара сирти ҳосил бўлади. Одатда, катализатор каттик модда, реакцияга киришаетган моддалар эса - газлар ёки суюкликлар бўлади.
Масалан, водород пероксиднинг кумир ёки марганец (IV) - оксид (каттик фаза) иштирокида парчаланиши. Гетероген катализда барча реакциялар катализаторлар сиртида содир бўлади. Шунинг учун, каттик катализаторларнинг активлиги унинг сирти хоссаларига ҳам (катталиги, кимевий таркиби, тўзилиши) боғлик бўлади.
Мусбат катализаторларнинг таъсири, реакциянинг активланиш энергиясини камайтиришдан иборат.
Катализаторлар иштирокида энергия даражаси, дастлабкисидан пастрок бўлган активланган комплекс ҳосил бўлади, шу сабабли реакция тезлиги кескин ортади.

Download 0,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   27




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish