Fanidan m a ‘ ruzalarmatn I



Download 0,59 Mb.
bet17/27
Sana28.03.2022
Hajmi0,59 Mb.
#514361
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   27
Bog'liq
6 -Mavzu Kimyoviy kinetika va kimyoviy muvozanat.

Занжир реакциялари. Бирор актив марказ ҳосил бўлиб, бу актив марказ реакцияга киришувчи моддаларни ўзаро таъсирини бир-бирига ўзатилиши билан борувчи реакциялардир. Мисол сифатида HCl синтезини кўриб чикайлик:
Реакциянинг умумий тенгламаси: H2 + Cl2 2HCl. Реакция бориши учун H2 ва Cl2 газлари аралашмасига ультра бинафша нури, куёш нури, ениб турган магний метали таъсир эттирилса бўлди, бунда хлор молекуласидан Cl* радикаллари ҳосил бўлади:

Ҳосил бўлган Cl* - атом радикаллари водород молекуласига таъсир этади:
Cl* + H-Н = HCl + H* акт = 24 кж/моль). Шу билан занжир
реакция бошланиб, Н* - атом радикали Cl- молекуласига таъсир этади:
H* + Cl-Сl = HCl + Cl*акт = 8 кж/моль). Шу тартибда реакция давом этаверади:

Cl* + H2 HCl + H*


Cl2 HCl + CI*
H2 HCl + H*
Cl2 HCl+Н*
Занжирнинг ўзунлиги бир неча юз минг бирликкача боради. Ҳосил бўлган радикалларнинг ўзаро тукнашувлари:
H* + H* H2 ва Сl* + Cl* Cl2
занжирнинг ўзилишига сабаб бўлади. Реакция сёкинлашади ва тухтайди. Буни занжирнинг рекомбинацияси дейилади.


ЗАНЖИРЛИ РЕАКЦИЯЛАР. Битта заррачанинг активлашиши бир канча бошка заррачаларнинг реакцияга киришишига сабаб бўлади. Бу занжирли реакция дейилади. Масалан:
Н2 + Сl2 = 2НС1
Бу реакция ҳароратнинг кутарилиши ёки кучли ёритилиши таъсирида, деярли бир онда содир бўлади, чунки:
Сl2 = 2С1
Сl + Н2 = НСl + Н Н + Сl2 = НСl + Сl
Бу реакция тармокланмаган занжирли реакциялар турига киради, чунки бу реакцияда актив заррачалар тури ортмайди. Водороднинг маълум шароитда кислород билан оксидланиш реакцияси, тармокланган занжирли реакция учун мисол бўла олади, чунки бу реакцияда актив заррачалар тури ортади:
2 + О2 = 2Н2О
Водород ва кислород аралашмасида нур таъсиридан актив заррача ОН- радикаллари ҳосил бўлади:
Н2 + О2 = 20Н
актив ОН- радикал водород молекулаларига таъсир этиб, актив заррача Н+ атомларини ҳосил қилади:
ОН+ Н2 = Н2О + Н+
Ҳосил бўлган актив Н+ атомлари кислород молекуласига таъсир этиб, актив заррача О ни ҳосил қилади:
Н + О2 = ОН + О
Актив заррача О эса Н2 га таъсир этиб, яна ОН- ва H+ дан иборат актив заррачаларни ҳосил қилади:
О + Н2 = ОН- + Н+
Дастлаб ҳосил бўлган радикал ОН-, занжирнинг ривожланишида пайдо бўлган актив заррачалар О, Н ва яна охирида пайдо бўлган ОН- лар Н2 ҳам, 02 ни тезликда сув молекулаларига айлантириб юборади.
Ҳар қандай занжирли реакция уч қисмдан:

  1. занжирнинг ҳосил бўлиши,

  2. занжирнинг ривожланиши

  3. занжирнинг ўзилишидан иборат.

Занжир ўзилганда туйинмаган валентликка эга бўлган заррачаларнинг ҳосил бўлиши тухтайди. Реакция ҳам тухтаб колади.

Download 0,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   27




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish