Фалсафа қисқача изоҳли луғат



Download 1,98 Mb.
bet162/216
Sana17.07.2022
Hajmi1,98 Mb.
#812542
1   ...   158   159   160   161   162   163   164   165   ...   216
Bog'liq
ФАЛСАФА (қисқача изохли луғат)

221
Модда
объектларга хос энг умумий тушунча, фалсафий категория-дир. Оламда мавжуд бўлган барча конкрет модлий объектлар материянинг муайян, конкрет кўринишларидир. Ушбу ки-тобни ўқиётган одам матершшинг одам куриниши, қўлин-гиздаги китоб материянинг китоб кўриниши ва ҳоказо. Ма-терия нотирик табиат кўринишида (жонсиз жисмлар, мине-раллар, моддалар), тирик табиат кўринишида (тирик орга-низмлар, жонли ҳужайралар, фаглар, вируслар, бактерия-лар, ўсимликлар, қушлар, ҳайвонлар) ва ижтимоий кўри-нишда (одамлар жамият аъзолари) учрайди.
Б. Тўраев
МОДДА — материянинг қисмий кўриниш шаклларидан бири. Ҳозирги замон табиий-илмий фанларининг хулосала-рига биноан, материянинг кўриниш шакллари бир қанча турга бўлинади.
Материя моддасимон, номодда ёки бошқа куринишлар-да учрайди.
Моддасимон материя эса модда ва антимодда кўриниш-ларида намоён бўлади. Модда жисмлардан, жисм эса моле-кулалардан, молекулалар атомлардан, атомлар элементар, яъни оддий (эдектрон, протон, нейтрон) ва бошқа ўта май-да заррачалардан ташкил топган бўлади. Антимодда эса ан-тижисмлардан, антижисмлар антимолекула, антиатом, ан-тизарралардан (позитрон, антипротон, антинейтрон, анти-нейтрин) ва ўта кичик антизаррачалардан иборатдир. Мате-риянинг номодда кўринишларига майдон ва нурланишлар киради. Материя билан моддани, модда билан майдонни, модда билан антимоддани алмаштириб юбормаслик лозим, акс ҳолда, воқеликни бир ёқлама акс эттириб, хато хулоса чиқаришга йўл очилади.
Э. Расулев
МОНАДА - (юнон. топа§ — ягона, бўдинмас) — ай-рим фалсафий таълимотларда борлиқнинг тузилиши унсур-ларини ифодалаш учун ишлатиладиган тушунча. Антик фал-сафада дастлаб, пифагорчилар ишлатганлар. Янги давр фал-сафасида м. тушунчаси пантеистик руҳаа талқин қилинди (НиколаЙ Кузанский, Ж. Бруно). Г. Лейбниц м. тушунчасини ўзининг фалсафий тизимига асос қилиб олиб, унииг ҳақида махсус таълимот — «монадология» яратди. Лейбницнинг фик-рича, м. руҳий табиатга эга бўлган, бутун дунени ўзига қам-раб, акс эггира оладиган, оддий (бўлинмас) ва фаол бир-ламчи субстанциядир. Лейбниц «монадология»си, объектив
222
Менталитет
идеализмнинг классик таълимоти бўлгани ҳолда табиатга ди-намик тарзда қарайди. Диалектик қарашларнинг кенг ёйили-шида муҳим аҳамият касб этган. Монадология ғояси XIX асрда олмон файласуфлари И. Гербарт, Г. Лотце, XX асрда Э. Гуссерль (Олмония), А. Уайтхед (Буюк Британия) ва б.нинг қарашларида ўз аксини топди.

Download 1,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   158   159   160   161   162   163   164   165   ...   216




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish