Ғалла уюмини муҳрлаш тўғрисида ҳам ҳужжатлар мав­ жуд. Жумладан, 20-ҳужжатда Убайдуллохоннинг 1702


Россия империяси ҳукмронлиги остидаги Туркистон



Download 1,81 Mb.
Pdf ko'rish
bet35/51
Sana17.07.2022
Hajmi1,81 Mb.
#811500
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   51
Bog'liq
Tarix qo\'llanma

2. Россия империяси ҳукмронлиги остидаги Туркистон
ўлкаси ҳуқуқининг асосий манбалари
И мперия таркибига кирган Туркистон ўлкасининг ху- 
қуқ манбалари тизими ўзига хос кўринишда эди. Ўлкани 
бошқариш ҳақидаги Н изом нинг 256-моддаси, Россия им ­
перияси ф уқаролик қонунлари тўпламининг 216, 255- 
моддаларида маҳаллий халқлар учун асрлар мобайнида 
удум бўлиб келган мусулмон ҳуқуқи тан олинди, аммо, 
шунга қарамай, туб аҳоли жуда кўп ҳуқуқлардан махрум 
этилди. Ю қоридагилардан келиб чиқиб, ҳуқуқ манбала- 
рини икки катта гуруҳга бўлиш мумкин: 1) империя ҳу- 
қуқи; 2) шариат ҳуқуқи. Ўз навбатида, 
империя ҳуқуқи
\а м икки қисмдан -
умумимперия қонунлари 
ва 
мустам­
лакачилик ҳуқуқларидан 
иборат бўлиб, биринчисига 1835 
йилдаги “Ф уқаролик қонунлари тўплами” , Векселлар 
тўғрисидаги Устав, 1866 йилдаги “Ж иноий ва тузатувчи 
жазолар ҳақида”ги Низомнома (Уложение), шунингдек, 
1864 йилдаги Суд уставларини мисол қилиб кўрсатиш 
мумкин.
Мустамлакачилик ҳуқуқи 
Туркистон ш ароитида қўлла- 
нилган кўплаб қонунлар маҳаллий халқлар ҳуқуқларини 
чеклашга қаратилган тўлдиришлар, аниқлаш ва истисно- 
лардан иборат моддалар тарзида яратилган. Булардан 
таш қари, ҳукумат фармойишлари, ички ишлар, ҳарбий 
ишлар вазирлигининг, Туркистон генерал-губернатори- 
нинг буйруқ ва кўрсатмалари мустамлакачиликни бош ка­
риш усулини ўрнатганки, буларни ўз номи билан 
мустамлакачилик хуқуқи дейиш
мумкин. 
М аҳаллий 
халқлар учун шариат ҳуқуқининг тўртга манбаи -
Куръон, суннат, ижмо ва қиёс амалда бўлди.
Россия им периясининг ҳукумати Туркистоннинг ма- 
ҳаллий халқлари учун шариат ҳуқуқининг қайиш қоқлик, 
миллий ҳукуқларни ўзида ўзгартирмай сақлай олиш ху- 
сусиятларини англаб, у билан муроса қилиш га ҳаракат 
қилди ва ш ариатнинг биринчи манбаи - Қуръонни ҳуқуқ 
манбаи сифатида тан олишга мажбур бўлди ҳамда уни 
қонуний жиҳатдан мустаҳкамлади (И м перия қонунлари 
тўплами, X том, I қисм, 1338-модда).
www.ziyouz.com kutubxonasi


Подшо амалдорлари ўлкада юқори ҳукумат органлари 
томонидан назоратсизлик, эътиборсизлик натижасида 
фақат маҳаллий халқ хукукларини, урф-одатларини мен- 
симайгина қолмай, чор Россияси қонунларини ҳам қўпол 
бузиб, унга нисбатан ҳурматсизлик кўрсатиб, кўп ҳоллар- 
да риоя қилмай келдилар. 1882-1884 йилларда Туркистон 
ўлкасидаги 
бошқарувни 
атрофлича 
тафтиш 
қилган 
марказ вакили - императорнинг махфий маслаҳатчиси Ф. 
Гире Туркистонда мустабид ҳоким эканлигини, империя 
қонунчилигига мутлақо риоя қилмай, ўзича қонунлар чи- 
қарганини ва ўз майлича ҳукм юритганини эътироф 
этган эд и .1 Ҳикоя қилиниш ича, Сирдарё вилояти гене- 
рал-губернатори Головачевнинг яқин киш иларидан бири: 
“О зроқ бўлса-да, ҳар замонда қонун бўйича ҳаракат 
қилиш керак” , деганида, у заҳархандалик билан: “ Қани 
ўша қонун?” деб сўрабди, шунда унинг кўлига Россия 
им периясининг қонунлари тўпламини тутқазишибди. 
Головачев қонунни олиб, ўзи ўтирадиган курсининг 
тагига қўйиб, пинагини бузмай: “ Қани энди сизнинг 
қонунингиз?” - деб айтган экан. Рус маъмуриятининг 
ўзи ҳам руслар бу ерни босиб олиши билан ж иноятчилик 
ўсиб кетганлигини тан олиб ёзган эди. “Талон-торож
қилиш , турли йиғинлар, фирибгарлик, рус маъмурияти 
томонидан маҳаллий халқ ўртасида ғаразли мақсадлар 
билан ф итна кўзғатиш ҳаддан зиёд ошиб кетди.2 Бу 
мустамлакачилик сиёсатининг натижаси эди.
Т у р к и с т о н н и н г ў тр о қ халқлари о р аси д а ҳам баъзи 
м асал ал ар д а одат ҳуқуқлари ҳуқуқ м ан баи бўлиб 
келган. О дат, албатта, ў тр о қ ва кўчм ан чи ч о рвад о р 
халқларда бир хил бўлм аган. Ў тро қ д е ҳ қ о н ч и л и к
билан ш уғулланади ган хал қл ар д а шу борадаги о д ат 
ҳуқуқларига рухеат этилган . Ж ум ладан, 1886 й и лги 
Т у р ки сто н ў л к аси н и б ош қар и ш ҳақи д аги Н и зом д а 
м устам лакачи 
ҳукумат 
мусулмон 
ҳуқуқи 
б и л ан
м уроса қ и л и б ги н а қ о л м ай , б алки уни к ел аж ак да 
ўрганиш га йўл очди. Бу борадаги дастлабки иш шу \у -

Б у ҳақд а яна батафеил қаранг:
У зб ек и с т о н н и н г я н ги тар и х и . Б и ­
р и н ч и китоб. Т у р к и сто н Ч ор м у стам лакач и л и ги даври д а. 83-бет.
2

Download 1,81 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   51




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish