“Fakultetlararo umumtexnika fanlari” kafedrasi «Muhandislik chizmasi va eskizi» fanidan maruzalar matni muallif: Nurmetov M. R

Tekislikni bosh chiziqlaridan biri atrofida aylantirish 
 
Tekis  shaklni  uning  gorizontal  atrofida  bir  marta  aylantirib,  gorizontal 
proektsiyalar  tekisligiga  parallel  vaziyatga  yoki  frontali  atrofida  bir  marta 
aylantirib,  frontal  proektsiyalar  tekisligiga  parallel  vaziyatga  keltirish  mumkin. 
Bunday  usuldan,  asosan,  tekis  shaklning  haqiqiy  ko’rininshini,  uning 
elementlarini yasash uchun foydalaniladi.  
Joylashtirish usullari 
Izlari  bilan  berilgan  tekislikda  yasashga  doir  masalalarni  echish 
tekislikdayotgan  shakllarning  haqiqiy  ko’rinishini  yasash  uchun,  berilgan 
tekislikni uning izlaridan biri atrofida aylantirilib, o`sha etgan proektsiyalar 
tekisligi  bilan  ustma-ust  tushurish  (jipslashtirish)  qulaydir.  Tekislikning 
gorizontal  izi  uning  gorizontalligidan  biri  (hususiy vaziyatdagi gorizontali ), 
frontal  izi  esa  hususiy  vaziyatda  frontali  bo’lgani  uchun,  bu  yuqoridagi 
tekislikni  o’z  gorizontali  frontal  и  atrofida  aylantirishdan  farqi  yo’q.(  7.8-
chizma) 

---

 
 
 
7.9-chizma 
 Shaklda  umumiy  vaziyatdagi  P  tekislikni  shu  tekislikda  yotgan  A 
nuqta  bilan  бир-gorizontal  Р
н
  izi  atrofida  aylantirib,  H  tekislikka 
joylashtirish ko’rsatilgan. A nuqtadan P tekislikda AN  gorizontal chizamiz, 
gorizontalning  frontal  izi    (N)    tekislikning  frontal  izida  bo’ladi.  Tekislik  H 
tekislikka  jipslashtirilganidan  so’ng  P
H
 
P
X
 
P
V
  vaziyatni  oladi;  uning 
gorizontal  izi  (P
H
)  o’z  joyida  qoladi,  frontal  izi  tekislikdagi  boshqa 
nuqtalar  bilan  birga  aylanib,  H  tekislikka  tushadi  va  P
V0
  vaziyatni  oladi. 
Shunga  ko’ra,  tekislikdagi  barcha  nuqtalarning  aylantirilgandan  keyingi  
yangi  proektsiyalarini  yasash  uchun  tekislikning  frontal  izidagi  birorta 
ihtiyoriy nuqtaning aylantirilgandan keyingi vaziyatini topib, uni P
X 
bilan 
tutashtirsak,  P
V0
  kelib  chiqadi.  Shaklda  ihtiyoriy  nuqta  sifatida  N 
olingan. 
N 
nuqtaning 
aylantirish 
tekisligi 
(Q) 
gorizo ntal 
proektsiyalovchi  tekislik  bo’lib,  Р
н 
ga  perpendikulyar  joylashgan,  Q  bilan 
Р
н 
(kesishuv nuqtasi (O)N nuqtaning aylantirilish markazi, ON kesma esa 
uning  aylantirilish  radiusidir.  Р  tekislik  H  ga  jipslashtirilgandan  keyin 
aylantirilish  radiusi  Q
H
  izga  tushadi  va  uning  uchida  N
0
  hosil  bo’ladi. 
Bu  N
0
  nuqtaning  Р
X
  bilan  tutashtirib,  P
v
  ni  topamiz.  Epyurda  N
0
 
nuqtaning topish  uchun, tekislikning P
V
 izida ixtiyoriy N nuqta olamiz (n
/
 
ham  shu  joyda)  va  uning  gorizontal  proektsiyasi  (n)  orqali  aylantiri sh 
o1qi  P
H
  iziga  perpendikulyar  qilib  nО  ni  o’tkazamiz.  Bu  perpendikulyar 
Q
H
  bo’ladi.  Endi  P
X
  nuqtadan  P
X 
  n
/
  rаdiusli  yoy  bilan  nО  chiziqning 
davomini  kesib,  N  nuqtaning  yangi-H  ga  jipslashtirilgandagi  o`rni  (N
0
) 
ni  topamiz.  N
0
  nuqtani  qo’zg’almas  P
X
  nuqta  bilan  tutashtirsak,  P
V0
  hosil  
bo’ladi. 
Tekislikning  A  nuqtasidan  o’tgan  gorizontali  (AN)  ham  tekislik  bilan 
birga  aylanib  borib, H  tekislikka  jipslashadi.  AN  gorizontal hamma  vaqt  Р
н   
ga 
parallelligacha qoladi va H ni jipslashganda No nuqtadan o’tadi ( N
0
A
0 
// P ). 
А nuqtaning aylantirish radiusi N nuqtaning aylantirish radiusiga teng. A 
nuqtaning aylantirish tekisligi S//Q bo’ladi; uning S
H
 izi А nuqtaning gorizontal 
proektsiyasi    (а)  dan  P
H 
ga  perpendikulyar  bo’lib  o’tadi.  Shunday  qilib,  N
0 

---

 
 
nuqtadan  Р
H
  ga  parallel  va  a  dan    P
H
  perpendikulyar  o’tkazsak,  ularning 
kesishuv joyida A nuqtaning yangi o’rni (Ао) kelib chiqadi. 
Tekislikning  yangi  P
V0
  izini  chizish  uchun  zarur  N
0 
nuqta  aylantirish 
radiusining  haqiqiy  uzunligini  yasash  yo’li  bilan  qursa  ham  bo’ladi.  Buning 
uchun On va nn
/
 katetlari asosida to`g`ri burchakli OnN
1
 uchburchak (aN
1
= nn
/
) 
yasalsa,  uning  gipotenuzasi  (ON
1
)  aylantirish  radiusiga  teng  bo’ladi.  Keyin 
aylantirish  markazi  (О)  dan  nО chiziq  bo’yicha  ON
0
  =  ON
1
 =  R  kesma  bo’lib, 
N
0
 nuqta topiladi.
 (
7.10-chizma
) 
 
7.10-chizma 
Umumiy  vaziyatda  berilgan  tekislikka  tegishli  geometrik  figuraning 
haqiqiy  o’lchamini  aniqlash  uchun  uning  harakterli  nuqtalarini  proektsiyalar 
tekisligiga jipslashtirish yo’li bilan aniqlanadi. Masalan, Q ( Q
V
, Q
H
) tekislikka 
tegishli 

АВС (

A
/
 B
/
 C
/
 , 

A B C) ning haqiqiy o’lchami, uning А, В va С 
nuqtalarini V tekislikka jipslashtirish yo’li bilan aniqlanadi.