Факультети нефт – газни қайта ишлаш


Резервуарларни ички таг юзасини протектор ҳимояси



Download 3,53 Mb.
Pdf ko'rish
bet71/114
Sana06.07.2022
Hajmi3,53 Mb.
#744317
1   ...   67   68   69   70   71   72   73   74   ...   114
Bog'liq
Коррозияга қарши химоя

 
Резервуарларни ички таг юзасини протектор ҳимояси 
«Резервуар таги – протектор» занжири уланганда протектор анод, 
резервуарнинг таги эса, катод вазифасини бажаради. Протектордан 
тарқалаётган ток ер электролити орқали резервуарнинг тагига келади ва уни 
юзасида ҳосил бўлган коррозия элементлари ишини тўхтади ёки чегаралайди. 
Натижада, резервуар таг юзани коррозион емирилиш жараёни тўхтайди ёки 
чегараланади. 
Юқорида таъкидлаб ўтганимиздек резервуарларнинг ички таг юзаси 
маҳсулот ости сувлари таъсирида коррозияланади. Маҳсулот ости суви 
коррозиясидан 
ҳимоя 
ҳилишда 
ПМР 
туридаги 
протекторлардан 
фойдаланилади (конструкцияси 47 – расм). Ҳимоя қилиш чизмаси 46 – Расмда 
келтирилган. Бу ерда ҳам, резервуарни ички юзаси манфий зарядланиб, катод 
сингари қутбланади.
Протекторларнинг иш юзаси қўйидагича: ПМР – 5 – 0,121 м
2
; ПМР – 10 – 
0,247 м
2
; ПМР – 20 – 0,267 м
2

Ҳар бир турдаги протекторларнинг ҳимоя қилиш зонаси маҳсулот ости 
сувининг баландлигига (м), унда эриган концентрациясига ва солиштирма 
электр қаршилигига боғлиқ бўлади. Ҳимоя учун ишлатиладиган 


протекторларнинг тури маҳсулот ости сувидаги эриган тузларнинг умумий 
концентрациясига қараб аниқланади (С). Масалан, сув таркибидаги тузларни 
миқдори С=0,3

1,5 фоиз бўлганда ПМР – 5; С=1,5

3,5 фоиз бўлганда ПМР10; 
С>3,5 фоиздан ортиқ бўлганда ПМР20 туридаги протекторлар ишлатилади. 
Уларнинг конструкцияси 48 – расмда келтирилган. 
 
46 – Расм. Резервуарнинг 
ички таг юзасини коррозиядан 
ҳимоя қилишдаги протектор 
ҳимоясининг принципиал 
чизмаси. 

– протектор; 2 – 
изоляция қилувчи экран; 3 – 
резервуарни таг юзаси; 4 – 
изоляция қилинган сим; 5 – 
электролит; 6 – штуцер. 
 
47 – Расм ПМР – 20 
туридаги протекторнинг конструкцияси 
Ҳисоб натижасида аниқланган протекторлар резервуарни ички таг 
юзасини айланаси бўйича жойлаштирилади (48 – Расмга қаранг). 


Резервуарни четки қиррасидан биринчи айлана бўйича жойлаштирилган 
протекторлар орасидаги масофа а=r
3
– h, айланалар орасидаги масофа 2r
3
га 
тенг бўлиши керак.
Бу ерда r
3
=
n
S
3
- протектор ҳимоя майдонини радиуси, м
2
; S
3
- , битта 
протекторни ҳимоя зорнаси м
2
; h – маҳсулот ости сувининг баландлиги, м. 
Резервуарни ички юзасига протекторларни ўрнатиш (монтаж қилиш) 
қўйидагича амалга оширилади. Протектор ўрнатиладиган диаметри 1,4

1,5 м 
бўлган жойни юзаси ҳамма ифлосликлардан (маталл ранги ҳосил бўлгунча) 
тозаланади. Тозаланган юзанинг марказига диаметри 8 мм га тенг бўлган пўлат 
таёқчасини тик қилиб пайвандланади. Унинг баландлиги ПМР – 20 туридаги 
протекторлари учун – 60 мм га; ПМР – 10 ва ПМР – 5 протекторлари учун – 
35 мм га тенг бўлади. Тозаланган юзани бензин билан артилиб, уни юзасида 
пулизатор ёки щетка ёрдамида қалинлиги 0,3

0,5 мм га тенг бўлган эпоксид 
смоласининг қавати ҳосил қилинади. Эпоксид қавати тўла қотмаган ҳолда, 
темир таёқчаларига протекторлар ўрнатилади ва таёқчаларни протекторларни 
(контакт) втулкасига пайванд қилиб қўйилади. Ўзаро таъсирни юқори 
бўлишлигини 
таъминлаш 
мақсадида, втулка билан 
темир таёқчаси ўртасидаги 
оралиққа эпоксид смоласи 
қўйилади. 
48 – Расм. 
резервуарларни ички таг 
юзасига протекторларни 
жойлашиш чизмаси 

Download 3,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   67   68   69   70   71   72   73   74   ...   114




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish