Асар қаҳрамонлари тирик одам бўлмоғи керак
-
Ижод жараёнида “разведка цилиш” деган тушунча
бор. Яъни, адиб салмок/шрок, асар яратишдан олдин кичик
ҳажмдаги бирор насрий ёки назмий асар ёзиб, қаламини
синаб кўради. Худди созанда куй чалишдан олдин
“
тинғир-
тинғир” цилиб маищ цилганидек... Сиздаям шундай
бўлганми? Агар буни сир дея ошкор қилишни истамаса-
нгиз, узр...
- Нега энди сир бўларкан? Бемалол айтишим мумкин.
Классик ёзувчилар ёки устозлар мисолида ҳам худди шу нар-
сани кузатиш мумкин. Масалан, Лев Толстой “Ҳожимурод”
қиссасини ёзишдан олдин Кавказ ҳикоялари туркумини ёзиб
қаламини синаб кўрган, Шолохов ҳам “Тинч Дон” романидан
олдин шу мавзуга яқин қатор х^коялар ёзган, Ойбек домла
“Қутлуғ қон”дан олдин “Ўч” достонини ёзиб, мавзуга “ки
риб олган”. Буларнинг ҳаммаси ўша сиз айтган “разведка”га
262
'Я р н м аср даф при". Ў т к и р Ҳ о ш и м о в
мисол бўла олади. Ўзимдаям худди шундай ҳолат кечган.
Масалан, “Баҳор қайтм айди” қиссасидан олдин шу мавзу-
да “Ҳалокат” деган драма ёзганман, “Тушда кечган умрлар”
романидан сал олдинроқ айни мавзуда “Нега? Нега?” деган
ҳикоя ёзилган. Ижодца бундай тажрибалар кўп бўлади.
-
“Баҳор қайтмайди”ни тилга олдингиз. Эшитишим-
ча, шу циссангиз эълон қилиниб, телевидениеда унинг инс-
ценировкаси намойиш этилгач, машҳур ҳофиз Фахриддин
Умаров сиздан ўпкалаган экан-а?..
- Фахриддин ака телеспектакль эфирга кетгач, ранжига-
ни рост. Чунки ундаги қўшиқларни Ҳожакбар Ҳамидов ижро
этган, у эса, табиийки, Фахриддин Умаров йўлида айтар
- ҳофизнинг энг яқин шогирди эди. Шуни айтиш им керак-
ки, мен ҳали шу пайтгача Фахриддин Умаровчалик китобга
ошно, классик шоирлар ижоди бўйича унча-мунча олимлар-
ни йўлда қолдириб кетадиган ҳофизни билмайман. Мендан
хафа бўлганда у кишига: “Ака, мен битта ҳофиз ҳаёти ҳақида
бутун бошли асар ёзадиган даражада гўл эмасман. “Баҳор
қайтм айди” истеъдоднинг парвози ва инқирози ҳақидаги,
қолаверса, умуман, инсон қисмати хдқидаги асар”, деган-
ман...
-
Бошқа томондан кимдир асарда ўзини “кўриши” -
ўша асарнинг ҳаётийлигидан далолат беради-ку. Масалан,
менга “Нур борки, соя бор" романидаги журналист Шерзод
кечинмалари - ўзингизникидек туюлади. Бошқа асарла-
рингиз, хусусан, “Дунёнинг ишлари”, инчунин...
-
Тўппа-тўғри, ҳар
бир
асар
воқеликлари
ҳам,
қаҳрамонлари ҳам ён-атрофда, шу заминда биз билан бирга
нафас олаётган реал одамлар тақцирига асосланган. Жум-
ладан, “Икки эшик ораси” романи воқеалари ўзим туғилиб
ўсган жойларда, Дўмбиробод, Қатортол, 16-шифохона
худудида, ундан у ёғи Жанубий вокзал атрофидаги жойлар
да кечган. Романдаги Ҳусан дума ҳаётда ҳам шундай атал-
ган инсон, Ориф оқсоқолнинг ҳаётдаги прототипини Мулла
Розиқ ота дейишарди. Хуллас, одамлар ҳар қандай бадиий
асарда, энг аввало, ўзини кўриши керак. Шу ўринда бир м и
сол айтиш им мумкин. Романдаги Парча айнан ҳаётда бўлган
аёл. Биласиз, у сал телбароқ. Ж иддий асарга шундай образ
киритиш шартмиди, деган табиий савол туғилади. Ҳолбуки,
Ў ткир Ҳ ош им ов.
'Я р и м к р дафтари*
Парча шунчаки довдир эмас, ўзи хоҳламаган ҳолда рост гап-
ни айтиб қўяди. Ҳаётда ҳам кўпинча мингта донишманд
айтолмаган ҳақиқатни битта телба айтиш и мумкин. Шу бо-
исдан Парча романда ўзига хос катта юк ташиган образдир.
Download Do'stlaringiz bilan baham: |