Ететеуломов узбекистон республикаси


  АГРОСАНОАТ МАЖМУАСИНИ ИШЛАБ



Download 11,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet223/284
Sana22.02.2022
Hajmi11,49 Mb.
#82400
1   ...   219   220   221   222   223   224   225   226   ...   284
Bog'liq
Менежмент асослари. Ғуломов С.С

14.3. 
АГРОСАНОАТ МАЖМУАСИНИ ИШЛАБ 
ЧИКДРИШДА БОПЩАРУВГА ТИЗИМЛИ ЁНДАШУВ
Мехнатни жамиятда такримлашнинг чукурлашуви- 
га, ишлаб чикдришнинг ихтисослашиши ва дамкор- 
ликнинг тараодгёти, бозор муносабатларига утиш, ме­
нежмент муаммоларини баъзи бир ёки тасодифий тад- 
бирлар асосида самарали ечимини амалиётда амалга 
ощишини таъминлай олмайди. Шу муносабат билан 
ишлаб чикариш бонщарувини таращий тоцгани ва та- 
комиллашгани сари унинг тартибли тавсифга эга экан- 
лиги намоён булади.
Боцщача кдлиб айтганда жамият кэрорини яратищда 
унда мажмуали ёндашув зарур. Аммо бизнинг давлатда 
менежментга аник; тартибли назарий ёндашув ишлаб 
чикдлмаган. Балки кдндай хусусият ва тавсифларни тар­
тибли ^исоблаш 
хдли
а н щ тушунарли б^лмаса керак. 
Амалйётда ушбу тушунчалар бизнинг назариямизда 
асоссиз маънодош сифатида ажратиб курсатиладилар.
Яна шуни таъкидлаш керакки, махсус адабиётларда 
менежментнинг бу томони ^алигача яхши ёритилмаяп- 
ти. Шунинг учун ушбу муаммонинг баъзи бир назарий 
томонларини куриб чицишни мак;садга мувофик, деб 
биламиз. Шу нарса аницки, табиатда, амалиётда барча 
*одисалар жиддий тартибда амалга ошади, улар тизим 
сифатида з^укм сурадилар ва тарак^ий топадилар,-
Материяни универсал хусусият, унинг жиддий тар- 
тиблюшгидадир: Тизимларнинг мураккаблйгига ва к^п 
турлйлигйга кдрамасдан уларни *аммаси шартли ра­
вишда куйидаги учта гуру\га бирлашиши мумкин: 
био- 
логик, механик ва ижтимоий-щтисодий.
Тизимли ёндашув иШлаб чикдиган ва биринчи марта 
ишлаб чикдриш муносабатларини урганишда капита­
лизм даврида ишлатилган.
Шу билан бирга тизимли ёндашувни кенг амалга 
ошириш, менежмент каби йирик муаммони ечишда 
ишлатиш, дозирги замон давлат хужалигини юритиш- 
да ута тавсифлидир. Бу эса унинг тарак^днёт диалекти- 
каси билан боглик, булиб, бизнинг давлатимизни ик^и- 
содий сиёсатини асосий йуналишларидан бирини аник;- 
лаб беради.
Ижтимоий адабиётни тазушли шундай натижаш олиб 
келадики, купрок, бир хил ва к.иск.а «тизим» тушунча- 
лари асосан кибернетика гоялари асосида ишлаб чи-
278


кдлган ёки ишончлилик назариясидан олиб ишлатил- 
ган. Буни ифодалашда Узбошимчаликка йул куйилган, 
баъзида эса унинг асл маъносини бузувчилар хам булган. 
Шунга кдрамасдан, бу ифодалашлар асосида бизнинг 
назариямизда учта умумий ва мухим, аммо бирламчи, 
тахминий хулосалар кдлиш мумкин:
• хар бир тизим элементлардан иборат;
• бу элементларни барчаси харакат кдпувчи;
• элементларнинг харакати берилган вазифани ба- 
жаришга ёки баъзи бир амалий масалаларни ечишга 
мулжалланган.
Менежмент тизимини мохиятининг изланиши кор­
хона боищаруви тушунчаси билан якдн боглик,. Ада- 
биётда унинг турли тушунчаларини учратиш мумкин. 
Бир хил муаллифлар корхонанинг бошкарув тизимини 
боищарувчи ва боищарилувчи тизимлар бирлашмаси 
деса, боищалари маълум боищарув усуллар туплами, 
учинчилари эса корхона боищаруви тизимини бошка­
рув аппаратига ухшатадилар.
Бизнинг фикримизча, 

Download 11,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   219   220   221   222   223   224   225   226   ...   284




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish