Эс-хушнинг бузилиши



Download 2,47 Mb.
bet163/207
Sana30.04.2022
Hajmi2,47 Mb.
#595939
1   ...   159   160   161   162   163   164   165   166   ...   207
Bog'liq
Лекция

Рефлектор каши килдирувчи моддалар кулланилишига карши курсатмалар уткир гастрит, атеросклерознинг огир турлари, сурункали гастрит, ошкозон-ичак яраси, коронар етишмовчилиги, гипертония касалликларининг уткир даврлари хисобланади.
Ллкоголизмни шартли-рефлектор даволашда ликоподиум селягопипг 5% кайнатмаси ишлатилиши мумкин (янги тайёрлангаи кайнатмаси, музлатгичда 2 куигача саклаш мумкин). Даполаш шифохонада утказилади. беморлар ётган холатда буладилар. Ссанслар -зрталаб, нонуштадан 1-2 соат ксйин утказилади.


иринчи ссапсда бсмор 75 мл мпкдорда кайматмадап нчпди. кейин 30--
50 м.ч 40% смирт, арок ёки виио ичади. 15-30 дакика, баъзида 1-2 соатдаи
ксиин бсморда куп сулак ажратиш, бушашганлик, терлаш, юзшшг окариши
ски кизариши, бош огриши ва анлапишм кузатилади. Ксйинрок эса куп
каПталанувчи огир кайт килиш, ошкозон устида огрнк. ич кетиш, баъзида эса
кул-оёк мушакларининг тортиши, нафас олиш кпиинлашиши, пульс
тезлашиши, кон босими пассайиши кузатиладн. Бундай холат 2-12 часов давом этади ва кайт кнлиш 2-4 соат орасида 5-10 мартага етиши мумкин. Бу холатда беморларга алкогол хидлатилади, томок чайкаладм ва кичик кутумлар билан ичнрилади.
Куп холларда даволаш асоратларсиз утади, коллапс холатлар кузатилмайди. Баъзида беморларда сийдик йулларда ачишиш ва юрак арнтмияси кузатилади. Юрак аритмиясида новокаинамид 0,25-0,5 г ичишга ёки 10% эритмаси 5 мл мушак ичига юборилади. Огир холатларда эса новокаинамид 10% эритмаси 1-3 мл ва глюкоза 40% эритмаси 10-15 мл аралашмаси, хамда строфантин 0,05% ёки 0,025% эритмаси 0,5-1 мл глюкоза 40% эритмасида томир ичига секин гоборилади
Кейинги куи алкоголга жирканиш борлиги синаб курилади. Жирканиш кучли булганида даволаш 1 сеансдан кейин тугатилади. Агар жирканиш кучсиз булса, сеанслар 3-4, баъзида 5-7 маротабага етказилади. Ликоподиум селяго микдори кейингн сеансларда ошириб борилади (200 млдан ошмаслиги керак). Спиртли ичимликлар кайнатма ичилгандан 20-30 дакика утгандан кейин берилади.
Ликоподиум селяго билан даволашга карши курсатмалар апоморфиндагиларга ухшайди, лекин улардан купрок булади. Уларга кушимча жигар, буйрак, ут йуллари касалликлари, гастрит, упка эмфиземаси, энцефалопатиялар, тутканоклар, 55 ошик ёш киритилади.
ОесосШт ЗегруШ (рус. - «чабрец») 7% кайнатмаси шартли-рефлектор даволаш сеанс утказишда ишлатилади. Кайнатманинг 50 мл 2-3 марта ичилганда седатив таъсир курсатиб, алкоголга патологик мойилликни пасайтиради, 150-200 мл микдорда кунгил айниш ва кант килиш чакиради.
Вегетатив реакциялар, кунгил айнатиши ва кайт килдириш хусусиятлари ликоподиум селягодан кучснзрок, кискарок булади, лекин асоратлар бермайди.Алкоголга тургун жирканчлик уйгонгунча хар куни ёки кун ора 7-10 сеанс утказиш мумкин.
Никотип кислотаси алкоголга кучсиз сенсибилизация чакнради, бунинг учун уии 0,1-0,3 гдан кунига 2-3 марта оч коринга ичилади. Бунда беморларда киска вактли вегетатив утартмпар: юз в^ танпнннг юкопи кисми кизариши, юз кизиши, енгил кунгил айниш кузатилади. Никотин кислотаси билан даволашнинг 8 кунидан вегетатив узгаришлар пайтида беморга 20-40 мл 40% спирт еки арок хидлаш, огиз ва томок чайишга берилади. Бир оздан кейин алкогол-пнкопшп рсакцияси: терининг кучли кизариши, тахикардия, бош огришм, сулак ажралиши, кон босими кутарилиши ёки камаймши, кунгил айниш ва баъзида кайт килиш бошлаиади. Бу реакцияни кучайтириш максадида алкогол беришдан олдинбсморга 2-1 мл 1% нмкшин киакилси 40% 10 мл ппокозада томип нчига кюорилади. Алкогшга 1у|)|уи жиркаичлик 15-20 сеамсдан кешш иайдо оуладп. Кешшчадмк пиксуши кпслотаси 0,1 1 хар куни ичга мчшпга бсрнлади.
М.Х.ГонопольскиЙ (1984) .чшпий нпкопшшшиши (литшип ) алкоголиз.чши даволашда куллаб, уии 1-2 мл ]% зритмасини томир лчшн еекип юборпб, 3-5 дакикадан ксйии уларга 30-50 мл алкогол беришгам. Бу усул на-шжасп чсл урам-алкогол репкцияеига ухшаш булиб. 5-6 сеапелард;: > ;к,: ш.чадп, кейин .зса лшониг беришмп давом л ; игплади.
АякогоЛИЗМНИ шартли-рефлектор даволал.]д;1 пишл йирикмалири хам ишлатмлиши мумкин. 1^у усул иатрий тносульфач иияг 30% эритмасини 15-20 мл томир ичига юборилади. Ьунда организмда а.чкоголга киска муддапш сенсибилизация пайдо булади, шу вактда бсморга алкосол хидлатшл, оппнн. томокни чайкаш таклиф этилади. 5-6 ссансдан ксГшн уларда кайт килнш реакциясп пайдо б\'лади, беморга оз микдорда ичкилик кулгумлаб ичишга таклиф зтнлади.

Download 2,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   159   160   161   162   163   164   165   166   ...   207




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish